Војислав Караџић: Распамећено вријеме

Њиву нам арају
Ничијим сјеменом
Да камен никне
Машу нам бодљикавим зимама
И удијевају корак Голготе
Дан обезглављују
У њихове тапије нас уводе
Угаонике стамене нам распасују
Ружу зоре нам копне
Са крстом нас развјенчавају
И у невјере повијају.

Језик нам черече
Видик са којим смо муку садијевали
Нам поткресавају
У око слоге нам циљају
да нас суза сузом цјелива!

Али нека, ми ћемо нама нас
Себи за спас!
Без алтернативе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: