Војислав Гледић: Суморност

Из суморне збиље скученог видика
Једино се небо изнад брда шири:
Које у данима
Кишног периода –
Упорно не даје да се живот смири.

Нека тешка туга из прошлога доба,
Пуна квасних сјена од јесење кише,
Разливена клизи
И куће прекрива –
Што на неизмјерну досаду мирише.

Кроз густе налете водених пљускова
Које вјетар носи са западне стране,
Душа је немирна
И жиле се њишу –
Као низ улице огољене гране.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: