ИН4С

ИН4С портал

Власт да покрене дијалог за измјену изборног закона

1 min read
Уколико жели враћање повјерења у изборни процес владајућа коалиција мора да покрене дијалог о измјенама изборног законодавства, сматрају у цивилном сектору и опозицији.

Скупштина Црне Горе

Уколико жели враћање повјерења у изборни процес владајућа коалиција мора да покрене дијалог о измјенама изборног законодавства, сматрају у цивилном сектору и опозицији.

Тиме би се испунио дио захтјева Европске уније којима се тражи реформа изборног законодавства, а приоритет би требало да буду измјене које се односе на Државну изборну комисију и Агенцију за спречавање корупције.

“Надамо се да би позив ЕУ требало мотивишуће да дјелује на све политичке актере у држави да искрено уђу у процес и да се коначно почне са реформом. Сваки изгубљени дан значи могућност одржавања парламентарних избора са старим законима. Извјештаји ОСЦЕ/ОДИХР су добар оквир за ову реформу”, сматра директор Центра за демократску транзицију Драган Копривица.

Европска комисија у извјештају о напретку је, између осталог, оцијенила да је потребно размотрити свеобухватну реформу изборног законодавства. У извјештају се истиче да је Скупштина без одговарајућих јавних консултација усвојила сет закона који само дјелимично одговарају на препоруке ОЕБС-а. Наводи се и да се посматрање избора компликовало, посебно за међународне посматраче, чиме се оставља довољно простора за тврдње о неправилностима које се не могу независно оцијенити.

Функционер Социјалдемократске партије Мирко Станић сматра да је ЕК у извјештају указала на заробљеност институција, међу којима су и оне које су задужене за контролу изборног процеса.

Захтјев ЕК о неопходности политичког дијалога је потпуно разумљив, али је јасно да са друге стране постоји јасна намјера власти да сузбије било какву могућност за договор по било којем питању. Политичке промјене и дијалог не може водити неко ко чини све да се политизују све независне институције и да се оне подреде партијском а не државном интересу. Ситуација са АСК у којој она не ради по Закону, него очигледно према партијским директивама, сликовито показује недостатак политичке воље да се озбиљно бавимо реформама изборног или неког другог система”, сматра Станић.

Црногорски парламент је посљедњи пут мијењао изборни закон крајем прошле године, након упозорање шефа Делегације ЕУ Аива Орава да уколико се препоруке ОЕБС-а не спроведу до предсједничких избора може створити тло за оспоравање резултата тих избора.

Парламент је након тога формирао радну групу у којој није било представника опозиције, која бојкотује рад Скупштине, а крајем децембра усвојене су само измјене за које није потребна двотрећинска подршка посланика. Парламент је изборни закон мијењао и 2014. године, када је између осталог одређено да предсједника ДИК бира Скупштина већином гласова укупног броја посланика, а да у Комисији буде предсједник и десет чланова у сталном саставу и по један опуномоћени представник подносиоца изборне листе. Изборни закон је мијењан и 2010. године када је, између осталог, ријешено питање заступљености мањинских заједница у парламенту.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *