Влаховић: Плагирам, дакле постојим

Скандал у вези са плагирањем хрватских курикулума од стране црногорскога Завода за школство минулих дана потреса свеколику јавност, не само црногорску. Врли стручњаци нашега Завода преписали су школске планове хрватских аутора, а када је читава ствар откривена дали су објашњење на којем би им позавидио и сам Светозар Маровић, из времена када је био на врхунцу језичких вратоломија, саопштио је данас члан ГО Демоса Вуко Влаховић.

„‘Наш текст садржи дјелимичне идентичности са хрватским’, веле тако наши заводски експерти. Е сад, како један текст истовремено може бити и идентичан и неидентичан са неким другим то још увијек нијесмо сазнали, мада би објашњењенедвојбено довело до сензационалног прогреса на пољу филозофије егзистенцијализма, лингвистике и, засигурно, разних других области.

Дакако, овако имбецилно саопштење није никаква новина у пракси црногорских институција. За друштво у цјелости много већи проблем огледа се у чињеници да су превара и крађа постале друштвено прихватљив модус вивенди. О томе рељефно говоре примјери бивше министарке науке, актуелнога декана Правнога факултета и многи други. О околности да драстичан број студената стиче дипломе марљиво преписујући на факултету (што њихове дипломе чини де фацто лажним) да и не говоримо,“ истакао је Влаховић и нагласио:

„У том контексту, да се примијетити како, уз ријетке изузетке, савремени црногорски институционални систем егзистира на унеколико модификованој верзији оне чувене Декартове филозофеме, која у нашим околностима искључује мишљење, а подразумијева плагирање.“

Пропуст институције шамар не само за образовни систем већ и друштво у цјелини

„Мимо приче о васпостави ‘система вриједности’ у оквиру кога се крађа третира не само као прихватљиво, већ и као пожељно понашање, ваља се осврнути и на елемент одговорности, односно на прихватање исте у случајевима када је очигледно да је систем којим управљате заказао. Овакав пропуст једне важне државне институције, наиме, представља шамар не само за образовни систем, већ и за друштво у цјелини,“ напомено је Влаховић.

Он је истакао да би у таквој ситуацији, у иоле нормалном друштву, природно било да она особа која се налази на врху хијерархије у датој области, те је самим тим и најодговорнији/а – поднесе оставку, „као чин прихватања моралне и професионалне одговорности за очигледне пропусте којима сви свједочимо“.

„Међутим, у паралелној стварности каква је на снази у Црној Гори, извјесно можемо очекивати да актуелни министар просвјете заврши као амбасадор у некој од западних земаља након што му истекне актуелни мандат, пошто нас је благоизволио извијестити како не размишља о подношењу оставке, нити уочава простор за разматрање властите одговорности,“ нагласио је Влаховић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: