Костић: Полуписменост, малигни и злоћудни израштај примитивизма

„Мој неписмени деда Милутин је то доживљавао као ускраћеност и писању се учио од свога сина, мога оца, али је стигао само до великих писаних слова, којима ми је у једном писму и написао да човек највише жели оно што нема“

Предсједник Српске академије наука и уметности Владимир Костић рекао је у интервјуу за Новости да има бојазан да ће се нетрпељивост и агресија унутар српског друштва претворити у „неку форму међусобног обрачуна“ ако се убрзо не успостави „вентил“ друштвене комуникације.

„Имате право да кажете шта мислите, али ако се то не поклапа са мојим гипсаним моделима ‘патриотске коректности’, нема сумње да сте издајица, плаћеник, националистички настројени злочинац, највјероватније шпијун и клерофашиста“, оцијенио је Костић и додао да му се чини да су људи почели полако да прихватају да им је само далека прошлост славна, а да о будућности „мало размишљамо“.

Одговарајући на питање о томе да ли је узрок томе што је друштво постало агресивно и без много идеја – полуписменост, будући да је једном приликом студентима рекао да је то већи непријатељ од неписмености, Костић је рекао да „у неписмености има извесне аутентичности, искрености, чак и дирљивости, па и самоувида.

„Мој неписмени деда Милутин је то доживљавао као ускраћеност и писању се учио од свога сина, мога оца, али је стигао само до великих писаних слова, којима ми је у једном писму и написао да ‘човек највише жели оно што нема’. Полуписменост, малигнији и злоћуднији израштај примитивизма и некомпетентности, наших деценијских усуда, покушава на све начине да се маскира, да лаж које је обично свјесна преокрене у вјештачке, бљештаве неонске симулакруме истина.

Хоће да игра на друштвеном рулету попут очајног коцкара упорно на карту бахатости и групе испред или иза које наступа, граби се за звања и титуле (укључујући и јагму за докторатима и када апсолутно нису неопходни за каријере појединаца) у намјери да онима које јавно презире, а од којих потајно зазире, стави до знања да је иста као и они. Полуписменост нема осјећаја за цјелину – важан је само њен опстанак.

Полуписменост сличи лијеном планинару који се никад није попео ни близу врха, али свјестан своје недоречености упорно настоји да убиједи и себе и друге да је са врха због облака и магле поглед ружнији или бар неизвјеснији. А без компетентности није освојен ниједан планински врх“, рекао је Костић.

Костић се у интервјуу „Новостима“ осврнуо и на одлазак младих стручњака из земље, рекавши да је сигуран да и даље има више оних који остају.

„Сигуран сам да је и даље више оних који остају, мада Горгона са оне стране границе релаксира услове и шири руке. Бојим се да је стање у неким пробитачнијим областима, типа ИТ струке, знатно теже него у мојој струци. На Електротехничком факултету, био сам у комисији дјевојци која је бранила тезу, и осим комисије, најближих рођака и неколико пријатеља, аудиторијум није био пун.

Са стране су стајала два велика кофера. По завршетку одбране, она је са родитељима, који су дјеловали као да су на сахрани, изнијела послужење, уз извињење да жури на аеродром јер путује у иностранство, гдје је добила посао.

Кући смо се сви вратили болесни. Друга слика коју носим је са једне, иначе увек свечане прославе на ЕТФ, на којој су умјесто најбоље дипломираних студената у, чини ми се, трећини случајева награде примали родитељи, чија су дјеца већ отишла“, закључио је Костић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: