Овај научник, рођен у Руској империји, спасио је милионе људских живота али је његово име многима непознато.
Владимир Хавкин или Волдемар Хафкин (како је познатији изван Русије) направио је вакцине против тешких болести које су однијеле милионе људских живота
Најприје се бавио колером.
Пандемија колере је владала у Азији и Европи док је он на Пастеровом институту у Паризу радио на вакцини против ове болести. Само од 1877-1890. године у Индији је од колере умрло преко милион људи.
Борба против скептика
Тада чак ни научни кругови нису вјеровали да се може направити вакцина против колере и више су се уздали у примену хигијенских мјера. Млади научник из Русије се није обазирао на ово веома распрострањено убеђење уважених колега и није одустао од свог научног приступа.
Он је 1892. године свој живот изложио опасности тестирањем вакцине на самоме себи, и постигао је успјех. Па ипак, та вијест је дочекана са великом скепсом. Чак је и познати њемачки бактериолог Роберт Кох рекао да је то „сувише лијепо да би било истинито“.
Хавкину су били потребни примјери у пракси како би убиједио колеге да је заиста открио средство против једне од најсмртоноснијих болести која вјековима десеткује човечанство.
Потпуна посвећеност позиву
Британске власти су, међутим, испољиле интересовање за проналаске овог епидемиолога. Велика Британија је жељела да заустави ширење болести у Индији.
Зато је послала овог научника у своју колонију, гдје је он организовао производњу вакцине и лично учествовао у вакцинисању преко 40 000 људи. Захваљујући његовом труду смртност је десетоструко смањена.
Као да трагедија са колером није била довољна, индијски град Мумбај је 1896. године захватила и бубонска куга. Британске власти су се опет обратиле Хавкину. Он је направио вакцину за само три мјесеца.
Поједини његови помоћници нису издржали тако тежак рад, пожртвовање и притисак па су га напустили. А Хавкин је поново провјерио вакцину на самом себи прије него што ће је ставити Индусима на располагање.
Та првобитна вакцина није могла да пружи потпуну заштиту од болести, али је двоструко смањила опасност од заразе. Била је то прва ефикасна вакцина против куге. Хавкину је одато признање тако што је 1897. године проглашен за витеза.
Вјера и револуција
Хавкинова научна дјелатност није била везана за Русију иако је он рођен у Руској империји, на територији данашње Украјине.
Студирао је на Универзитету у Одеси, али није могао тамо да остане. По националности је био Јеврејин, а прије револуције 1917. године права Јевреја у Русији су била ограничена.
Ако је студент јеврејске националности желио да настави каријеру на универзитету као предавач, морао је да прими православље. Хавкин је био убијеђени јудаиста и није желио да се одрекне своје вјере.
То, међутим, није био једини разлог. Он је био укључен и у илегално дјеловање љевичара и сањао је о социјалистичкој револуцији у Русији, због чега је хапшен. Међутим, повукао се када су активисти изабрали терористичку тактику у борби против царске власти.
Чеховљево запажање
Управо тада га је професор Иља Мечников, његов ментор у Одеси, позвао да пређе на Универзитет на Лозани, а затим у Париз на Пастеров институт.
У Паризу је он радио само као помоћник библиотекара, али је ипак развијао своје идеје заједно са најсјајнијим умовима у овој области. Мечников је 1908. године добио Нобелову награду за проучавање имунског система организма.
Антон Чехов, по професији такође љекар, критиковао је ситуацију у Русији која је приморала Хавкина да емигрира. „Куга није толико страшна… Ми већ имамо вакцине које су се показале као ефикасне. Узгред, имамо их захваљујући руском доктору Хавкину. У Русији је он потпуно непознат, док је у Енглеској одавно прослављен као велики филантроп“, написао је Чехов одговарајући на страховања због ширења вируса у Русији.
Спашени милиони живота
Хавкин се суочио са скепсом својих колега, али и са неповјерењем локалног становништва, тј. људи које је желио да спаси.
Када је руски лекар са неколицином својих индијских колега стигао у село близу Калкуте да подијели вакцине против колере, дочекала их је гомила гнијевних мјештана и одбила да се вакцинише. Затим су сељани почели да пријете љекарима и да их гађају камењем.
Умјесто да се одмах повуче, доктор Хавкин је скинуо јакну, раскопчао кошуљу и замолио једног колегу да му да инјекцију. Тај поступак је на многе оставио снажан утисак. Тада је преко 100 људи пристало да се вакцинише, и нико од њих није оболио од колере.
Што се тиче Хавкинове вакцине против куге, она је 1909. године искоришћена за вакцинисање 8 милиона људи, а 1940. је њоме вакцинисано 35 милиона.
Мала лабораторија коју је он основао у Мумбају прерасла је у огромну научну установу за проучавање бактериологије и имунологије.
Овај институт је 1925. године добио Хавкиново име. Један од руководилаца института је написао: „Људи [из Индије] добро знају да их је Хавкин спасио од смрти, од страшних пандемија куге“.
Извор: RussiaBeyond, Алексеј Тимофејчев
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
