• Политика

Владимир Ђукановић: Волио бих Србе у власти послије избора

1 min read

9 година ‎ ИН4С

Посланик и функционер Српске напредне странке Владимир Ђукановић, познат по оштром језику и патриотским ставовима који неријетко одступају и од званичне политике његове партије, у ексклузивном интервјуу за ИН4С прича о изборима и ситуацији у Црној Гори, регионалним проблемима Срба, односу са Москвом и Вашингтоном, зашто је Бајден дочекан са сољу и погачом и другим актуелностима.

Борили сте се за заједничку државу Србије и Црне Горе. Како данас после десет година видите Црну Гору?

Борио сам се искрено, срцем и душом, јер заиста сам сматрао, а сматрам још увијек, да је одвајање Црне Горе од Србије један од најтежих удараца за српски народ који се догодио у модерној историји. Мислим и да је за саму Црну Гору дугорочно то одвајање нешто што је лоше, али оно се догодило и то је историјска чињеница. У политици морате рационално да се понашате. Уважавамо чињеницу да је Црна Гора независна држава, а на нама је да се као Република Србија боримо за права нашег народа у Црној Гори. Данас Црну Гору видим нажалост као још увијек ужасно подијељену државу гдје и даље рођена браћа не разговарају, јер се један изјашњава као Србин, а други као Црногорац. То је лоше. Свакако, јесте нелогично да једна мајка двије нације рађа. Подјеле које су настале у српском националном корпусу по многим питањима довеле су нас данас до тога да смо у оваквој дефанзиви, али ипак, на несрећу оних који би вољели да нестанемо, ми још постојимо и боримо се. Оно што те не убије, то те ојача. Мислим да српски народ нема потребе да буде вјечита опозиција у Црној Гори и да би било добро да се после наредних избора и Срби нађу у власти.

Међутим,чини се да не само да званични Београд нема проблема са политиком званичне Подгорице и очигледном дискриминацијом Срба, већ да прећутно то и подржава, одсуством било какве акције. Да конкретизујемо: видимо ли ми добро да Вучић у потпуности подржава политику Ђукановића и обрнуто, или ствари ипак изгледају другачије?

Мислим да је питање само по себи тендециозно, али свјесни смо да постоје такве тврдње, па је ред и да одговоримо. Наравно да сваком нормалном смета то што распопи упадају у храмове Митрополије Црногорско-приморске и да на тако нешто нема никакве рекације. Наравно да смета потискивање ћирилице, прекрајање историје и скандалозно омаловажавање Његоша, ниподаштавање српске историје за коју је Црна Гора нераскидиво везана, проглашавање Немањића за окупаторе, свакако да није пријатна чињеница однос који постоји према Србима. Међутим, једини начин да се те ствари исправе је дијалог. Да ли се неком свиђа власт у Црној Гори потпуно је ирелевантно. Та власт је изабрана од грађана Црне Горе. Ми то поштујемо и кроз дијалог се боримо за права нашег народа у данашњој Црној Гори. Не видимо шта би друго могли да предузмемо. С тим у вези на нама као одговорним људима је да градимо добре односе са сваком влашћу која буде у Црној Гори. Имамо добре односе са црногорским странкама које су опозиционе, али свакако да на државном нивоу морају постојати добри односи са онима који представљају власт у Црној Гори.

Како је могуће да је званична политика Владе да Европа нема алтернативу, у моменту када Европа ћути на повампирено усташтво, подржава квазитворевину “Косово” и поставља нерационалне услове пред Београд, док се ЕУ распада? Како гледате на ту политику?

Ми немамо политику „Европа нема алтернативу“. То је исконтруисана прича наших политичких противника који у недостатку аргументације измишљају такве кованице и приписују их нама. За нас Србија нема алтернативу. Међутим, наш стратешки циљ свакако јесте придруживање Европској унији, јер објективни да будемо не постоје никакве друге интеграције на које би могли да се ослонимо, а сами тешко да можемо опстати. Да ли ћемо икада ући у ЕУ то није на нама. На нама је да земљу за тако нешто припремимо, да усвојимо добре законе и стандарде који важе на простору Европе, а да ли ћемо икада добити шансу да уђемо, то најмање зависи од нас, а далеко више од политичких одлука неких других земаља. Дакле, ми по питању европских интеграција приступамо на крајње рационалан начин.

Да ли је нормално да се челници НАТО-а и главни лобисти бомбардовања (Бајден) дочекују са сољу и погачом, а да то узвраћају тиме што игноришу чак и протоколарни поздрав срспке заставе? Да ли је то политика државника или клечање квлслинга и како ВладимирЂукановић гледа на то?

На нама је да се покажемо као добри домаћини. Знате, да ли је било нормално после Другог свјетског рата да онолики број грађана бивше СФРЈ, посебно нас Срба, одлази у Њемачку да ради, а од Њемаца смо у два рата стравичне ствари доживјели? Живот иде даље. Да ли неко у Србији воли Бајдена? Не, наравно да не воли, нити ће га икада вољети. Да ли је он потпредсједник највеће силе на свијету од које много тога зависи и да ли је један од најутицајних људи на свјетској политчкој сцени? Јесте и то је оно што је суштина. Да ли је паметно улазити у сукоб са највећом силом на свијету? Није, напротив, то је погубно по нас. Политика, посебно спољна политика, захтијева мудрост. Ми Срби веома лако неког владара оптужимо да је издајник, да би га после ко зна колико деценија оправдавали и схватали да је са историјског аспекта он био у праву. Узмите примјер Милоша Обреновића. Да ли је он издајник? Да, многи ће рећи јесте, јер је убио Карађорђа. Ипак, да ли смо у његово време добили хатишерифе и први Устав и да ли смо у његово вријеме, односно уопште у вријеме Обреновића, почели да се модернизујемо? Јесмо и то је историјска чињеница. Када тако поставите ствари и када научите да у спољној политици, баш онако како је Черчил тврдио, не постоје стални пријатељи и непријатељи, већ само стални интереси, нећете више постављати оваква питања. Мудар државник не испољава емоције, он сагледава шта је најбољи интерес за његову земљу.

Како гледате на референдум у РС и зашто Додик нема активнију подршку СНС и Владе у томе? Да ли је СНС проценио да то није паметно или му је наређено да то није паметно?

Нема ни потребе да СНС даје подршку Додику. Битно је да државна руководства Републике Србије и Републике Српске имају изванредне односе и они се из дана у само побољшавају. Ми немамо намјеру да се мијешамо у унутрашње односе у Босни и Херцеговини, али као гаранти Дејтонског споразума свакако смо дужни да заштитимо наш народ у Републици Српској и саму Републику Српску. Српски народ има право на референдум и не видим шта је ту спорно. Ако су се приликом распада СФРЈ признавали сви могући референдуми, од словеначког, преко хрватског и босанскохерцеговачког, а да Србе као конститутивни народ нико ништа није питао, онда не видим зашто је проблем да се Срби изјасне о томе који дан желе да обиљежавају као свој дан државности. Уосталом, баш са запада нам је увек долазила прича како је непосредно изјашњавање грађана врхунац демократије. Није ли ово диван примјер да се то и докаже?

Недавно је високи функционер ЛСВ честитао спортистима Војводине на олимпијским медаљама и пожелио успјех и Србији, а плакати ”Војводина република” су и даље актуелни. Зашто држава не реагује на овакве отворене сепаратистичке испаде?

Миш и када се попне на брдо остаје миш. Ти људи су имали толике године прилику да своју идеју афирмишу у сјеверној српској покрајни. На силу су наметали те идеје и на изборима су доживјели фијаско. Чему придавање пажње особама за које не гласа ни рођена фамилија и сви их гледају као егзибиционисте.

Да ли се Србија удаљила од Русије и потпуно окренула Бриселу и Вашингтону? Да ли мислите да је политика сједења на двије столице заиста могућа?

Србија никада није имала боље односе са Руском Федерацијом. Ми смо једина земља у Европи која није увела санкције Руској Федерацији и немамо намјеру да то икада учинимо. Господин Вучић се до сада бар четири или пет пута званично сусрео са господином Путином. Сарадња и продубиљвање што бољих, чак и братских, односа са Руском Федерацијом је стратешки циљ Републике Србије. Наставићемо тим путем и као што видите то је апсолутно могуће.

Шта очекујете од предстојећих избора у Црној Гори?

Да прођу у демократској атмосфери и да заиста побиједи она опција коју грађани Црне Горе желе. Ко год да побиједи у Републици Србији имаће испружену руку за сарадњу.

Неретко сте критиковали “полтронство и грамзивост” у сопственим редовима. Да ли је Вучић успио да се избори са тим проблемом и ако није, колико је он озбиљан?

То је један ужасан проблем који постоји у Србији код свих странака, посебно када дођу на власт. Тај проблем је веома озбиљан, али заправо говори о свијести нашег народа која је остала још из социјалистичког периода, а то је да се преко партије може све завршити. Трудимо се да то промијенимо, боримо се са тим, не бјежимо од тог да то постоји и у нашим редовима. Тешко иде та борба, али сама чињеница да смо баш ми донијели закон о јавним предузећима по коме је члану странке забрањено да буде кандидат за директора јавног предузећа, довољно говори колико смо одлучни у томе. Та борба ће дуго још трајати и сви смо свесни те чињенице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: