Владика Методије: У српском народу, гусларској пјесми и мајчином млијеку је сјеме витезова, јунаштво и храброст; Ту је жеља за испуњавањем обавезе према Богу, себи и прецима!

Владика будимљанско никшићки Методије упитао је у Божићној посланици чега на данашњи дан треба да се сјетимо.
„Да се сјетимо Истине, Идентитета и Извора. Истине да није зло побједник, нити ће икада бити, Бог се родио као човјек ради човјека и човјековог спасења, ради човјековог знања и познања да зло није непобједиво, да смрт не постоји сем смрти душе која се предаје и злу служи, Бог се родио да се човјек ослободи страха од зла и изађе из матрице смрти, да поврати своју слободу која му припада као бићу створеном по лику Божијем и роди се као нови човјек, просвијетљен и слободан. Родио се Бог као човјек да човјек зна да није сам, није напуштен, није заборављен, остављен, није немоћан. Родио се да га позове на слободу од страха јер зло влада човјеком само преко страха, а „страх животу каља образ често“. Страх од смрти, од самоће, од немаштине, од несигурности, неуспјеха, слабости, од живота самог гдје се човјек види препуштеним на милост и немилост свјетским и бјелосвјетским олујама и олујницима, није то живот достојан човјека, драга браћо и сестре“, казао је владика Методије.
Владика је додао да се Бог родио да се ми том страху отмемо, пробудимо и прогледамо, у Богу и миру укотвимо, да живимо.
„Бог се родио и показао нам да је бесмртна снага човјекова у Богу и до Бога досеже, у Богу пребива и од Бога нам је очински занавјек дарована. Да је сила Божија у човјеку који Бога воли, који брата воли, који себе воли. А вољети себе, значи вољети Бога у себи, вољети брата као себе, вољети читав свијет који је од Бога и у Богу. Зато, Истина које треба да се сјетимо на Божић је истина о рођењу Сина Божијег као дјетета прогнаног у јаслама међу благом, Дјетета с потјернице Иродове, Дјетета осумњиченог, обесправљеног, оклеветаног, окривљеног, прокаженог, али Дјетета Божијег, човјекољупца и миротворца, жртвеника и побједника крстоваскрсног. Истина ослобађа и вјерујмо у Истину, будимо дио Истине и будимо слободни. И коначно, будимо људи, другог пута нема. Гдје је мржња и нетрпељивост према брату, ту љубави нема, ту Бога нема. Преиспитајмо се гдје смо и да ли смо дио свјетине која је у намјери да убије Истину у колијевци погазила све братско, људско и божанско у себи“, казао је владика.
Владика Методије је казао да друго чега треба да се сјетимо је божански идентитет и да сваки други идентитет из њега извире.
„Човјек има свој коријен на Небу који рађа најљепшим миомирисним цвијетом на земљи. Да бисмо макар и покушали да будемо такви и одвежемо се од земаљских и материјалних „сигурносних појасева“ и прикључимо на једини „Обновљиви Извор – љубав Божију, први је корак прекорачење граница страха. У српском народу, гусларској пјесми и мајчином млијеку то се зове сјеме витезова, јунаштво или храброст и значи јаку и стабилну жељу за испуњавањем личне обавезе према Богу, себи, прецима и потомцима упркос препрекама, опасностима и тешкоћама“, прецизирао је он.
Та је сила, додаје, морална и физичка, достојна човјека – она нас је сачувала вијековима, њу смо опјевали, њу славимо и њени смо дожудници довијека.
Lijepo je imati visoko mišljenje o svom narodu, ali na žalost činjenice govore drugačije. Srbija je danas najzaostalija država u Evropi, a srbi najprimitivniji narod na našem kontinentu. Možete tražiti koliko hoćete, od Skandinavije na sjeveru do Malte i Kipra na jugu, ništa gore nećete naći. Nigdje nema toliko nepismenih ili onih koji su završili samo osnovnu školu, nigdje takvog siromaštva, nigdje slabijih privrednika, poljoprivrednika, nigdje više neradnika i besposličara… Propalo društvo u svakom pogledu.