Професор Правног факултета Универзитета у Београду, судија Уставног суда и члан Венецијанске комисије Владан Петров примио је данас, на церемонији у амбасади Мађарске у Београду одликовање Официрски крст мађарског Ордена за заслуге.
Одликовање му је додељено уз присуство министара правде Србије и Мађарске, Ненада Вујића и Бенца Тужона поводом 20. августа, Дана државности Мађарске, а на предлог Централно-европске академије у Будимпешти као признање за његов значајан допринос развоју мађарско-српских правних односа.
Петров је, примајући високо одликовање, изразио је најдубљу захвалност Влади Мађарске на челу са премијером Виктором Орбаном што му је указала овакву част.
„Самопрегоран интелектуални рад, поготово у друштвеним наукама, није увек праћен јавним признањем. Академску заједницу неретко нагриза лична сујета њених припадника. Уместо да своју памет, компетенције и ерудицију у зениту научне каријере подаре широј заједници, друштву и држави, многи остају да служе искључиво личним и по правилу херметичним светоназорима. Мисија правог универзитетског професора јесте да несебично предаје студентима и широј јавности своја деценијама стицана знања и резултате својих истраживања”, рекао је Петров.
Како је додао, професор то треба да чини с љубављу према отаџбини и свом народу и с респектом према другим државама и другим народима.
„Онда се може догодити, премда и тада сасвим изузетно, да буде позван да прими највишу јавну почаст, државно одликовање. Није, међутим, одликовање лична, односно приватна ствар лауреата, оно је и јавна потврда и јавна провера. Потврда да су његова интелектуална прегнућа призната као друштвено корисна, а провера да ли ће лауреат умети достојно и одговорно да носи добијено одликовање”, навео је Петров.
Он је додао да одликовање ствара највишу моралну обавезу према држави која га је дала, рађа и двоструки дуг, дуг захвалности према прецима и дуг континуитета делања који остаје потомцима.
„У мом случају дуг је још већи. У истој години, у размаку од свега неколико дана, добио сам одликовања Републике Србије, у којој сам постао универзитетски професор, и Мађарске, која је очигледно високо вредновала мој ангажман на снажењу академских мостова између две државе”, рекао је Петров.
Он је рекао ће наставити да јача праву, правну и демократску културу ону која увек спаја, а никад не раздваја, која мири, а не завађује.
„Права култура рађа и право пријатељство. Она је брана против човинизма, ксенофобије и сваке националне или политичке себичности и самозаљубљености. Она поштује национални идентитет и државни суверенитет, али налази макар минимум заједничког и довољног за аутентичан допринос у снажењу веза међу народима”, рекао је он.
Петров је казао и да се данас може похвалити да је члан једне велике правне породице Централно- европске академије у Будимпешти, додајући да се мрежа професора и студената развија и снажи из године у годину и потврђује дуго потиснуту истину.
„Права Европа није само на западу. Она није ни у данашњој многим демократским и културним дефицитима бременитој Европској Унији. Она је тамо где се гаје и јачају односи равноправности, узајамног поштовања и удруженог деловања националних држава, тамо где се води рачуна о достојанству државе и њених грађана. То је Европа која тежи миру, стабилности и заједничком просперитету. Уверен сам да таквој Европи припада и моја држава Србија”, рекао је Петров.
Како је додао, то очигледно јесте уверење и политичког руководства Мађарске на челу са премијером Виктором Орбаном и став политичког руководства Србије на челу са председником Александром Вучићем.
„Негде на тој највишој државничкој равни проналазим и неке свакако неједине разлоге овакве почасти која ми је исказана”, рекао је Петров.
Тужон је рекао да Србија увек може да рацуна на Мађарску и захвалио свима који раде на томе да односи две земље јачају, укључујући професора Петрова који је, како је рекао, радио много у својој области у том циљу.
Такође, указао је и да Мађарска треба да помогне Србији на путу ка ЕУ.
Он је казао и да је огромна одговорност правника да одрже правни систем чврстим, јер, како је навео, уставност и Устав дају стабилност држави.
Вујић је указао на то да је Мађарска велики пријатељ Србије и њен партнер у процесу европских интеграција, али и сусед за пример.
„Поштујући наше традиције и оне правне, ми градимо и унапређујемо наше односе. Размењујемо искуства и помажемо да имамо што бољи правни оквир у коме живимо”, рекао је Вујић.
Он је навео да је почаствован што присуствује уручењу високог одликовања професору Петрову, коме је честитао, и изразио наду да ће две земље још интензивније сарађивати и имати хармоничан однос.
За Петрова је током уручења одликовања речено да је реч о угледном српском правнику чије је залагање препознала Централно-европска академија те да су мађарско-српски односи добили још једног савезника.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
