Влада одговорила на Брђанинову тужбу: Сад је Одбор аминовао одлазак

То што се Зоран Брђанин у тужби Управном суду против Владе због трећег разрјешења с позиције шефа полиције позива на раније пресуде у том случају, неосновано је зато што у томе не постоји правни континуитет, односно што је Брђанин посљедњег пута смијењен јер нису прихваћени његови извјештаји о раду. Тако, између осталог, гласи одговор Владе на Брђанинову тужбу, који је, како је потврђено “Вијестима” из извршне власти, израдио министар унутрашњих послова Данило Шарановић (Демократе), а Генерални секретаријат Владе га прослиједио недавно Управном суду.

Брђанин је почетком марта трећи пут разријешен с функције директора Управе полиције (УП), након што је скупштински Одбор за безбједност и одбрану у децембру прошле године дао негативно мишљење на његове извјештаје из 2022. године. То је, према Закону о унутрашњим пословима (члан 16 став 3), био један од услова за покретање његове смјене. У случајевима прва два разрјешења, која је “оборио” Управни суд, бивша влада одлуке је донијела без става одбора, правдајући то хитношћу борбе против организованог криминала, “најприје у својим редовима”.

Брђанин је убрзо након посљедње смјене тужио Владу Милојка Спајића (Покрет Европа сад), тврдећи да је незаконито разрјешен, “с нетачним и неутемељеним образложењем да Одбор за безбједност и одбрану претходно није прихватио два посебна периодична извјештаја…”

“Међутим, оба посебна извјештаја, због чињенице да нису благовремено разматрана од Одбора у прошлом скупштинском сазиву, сматрају се прихваћеним, што је потврдио и Управни суд пресудом У 12564/2023, с идентичним правним ставом као у пресуди У 3274/2021 поводом именовања ранијег директора Агенције за националну безбједност (Дејана Вукшића – прим. аут)”, пише у тужби коју је поднио адвокат Синиша Газивода.

Он је поручио да је Влада доношењем рјешења о разрјешењу Брђанина поступила супротно пропису који предвиђа да су одлуке донијете у управном спору обавезујуће.

“Тужена није могла, није смјела, нити може да слободно цијени садржину пресуде, већ је имала и има законску обавезу да је везана правним схватањем и примједбама суда израженим у пресуди”, додао је.

Влада тврди да је њена одлука у складу са Законом о унутрашњим пословима имајући у виду потез одбора, те да је неодрживо мишљење Брђанина да је то тијело поступало неблаговремено. Она стога позива Управни суд да одбије тужбу као неосновану.

У одговору у који су “Вијести” имале увид, Влада наводи да Брђанин “погрешно сматра” да је поступак који је водио његовом разрјешењу незаконит, односно да је извршна власт повриједила правила поступка. Подсјећајући да Брђанин тврди да је суд у једној од пресуда којом га је био вратио на дужност, оцијенио да су његови извјештаји, тиме што нису благовремено разматрани, заправо прихваћени, Влада каже да је он разријешен дужности управо из разлога што је одбор одбио извјештаје.

“У пресуди коју тужени наводи као основ, што је недопустиво с обзиром на то да судска пресуда не представља извор права, суд заузима став поводом неодлучивања скупштинског Одбора, а не став о донесеној одлуци Одбора. У прилог наведеном и чињеница да тумачењем тужиоца, ниједан извјештај који је донесен од надлежних скупштинских одбора, од доношења Пословника Скупштине, а којима се одбија нека правна ситуација, имају се сада накнадно сматрати прихваћеним, имајући у виду да Скупштина никад није разматрала ниједан извјештај у року краћем од 22 дана. Исто, сагласно унутрашњим актима Скупштине, није ни могуће”, пише у одговору.

Влада каже да Брђанин нигдје у тужби не образлаже зашто је одлука одбора неблаговремена. Оцјењују да је нејасно на ком се пропису темељи рок од 20 дана за одлучивање парламентарног тијела. Подсјећају да Пословник не садржи рок за одлучивање, односно доношење одређених аката, али да постоје рокови за сазивање сједница и достављање материјала.

“Један од рокова које Пословник познаје је да се предлози аката не могу ставити на дневни ред прије истека рока од 15 дана од дана достављања посланицима, а да се сазив одбора на сједницу, с предлогом дневног реда, упућује члановима одбора, по правилу, најкасније седам дана прије дана одржавања сједнице. Дакле, прије истека рока од 22 дана, материјали се не могу ни наћи у разматрању, те је неоснован став да је одбор у конкретном случају одлучивао неблаговремено”, стоји у одговору, у ком је истакнуто да Пословник не прописује рок у ком одбори доносе одлуку по достављеним материјалима, односно, не садржи рок у коме су чланови одбора, а самим тим и Скупштина дужни да достављене материјале, предлоге или извјештаје разматрају.

Влада наводи да Брђанин није “позивао у правну заштиту” након што одбор није прихватио његове извјештаје. То, кажу, даље говори у прилог чињеници да је беспредметно у овом спору расправљати о ваљаности, односно благовремености извјештаја.

Брђанин је за директора полиције изабран у августу 2021, у мандату Владе Здравка Кривокапића.

Први пут га је Влада Дритана Абазовића разријешила крајем марта прошле године године, а Управни суд је укинуо ту одлуку почетком јула као незакониту. Влада је, међутим, одбила да га врати на посао и поновила своју одлуку почетком августа 2023. године. Суд је одлуку поништио 7. децембра, након чега је Спајићева Влада вратила Брђанина у фотељу, да би потом услиједила нова смјена…

Бивши министар унутрашњих послова Филип Аџић је у образложењу предлога за разрјешење као разлоге за то навео операцију Специјалног државног тужилаштва током које је ухапшен бивши помоћник директора УП Дејан Кнежевић и више полицијских службеника због сумње да су извршили кривична дјела из области организованог криминала и корупције.

Према Закону о унутрашњим пословима, у случају престанка мандата директора полиције прије времена на које је постављен, Влада, на предлог министра, за вршиоца дужности одређује једног од руководилаца унутрашње организационе јединице УП који испуњава услове за директора.

Директора УП, на основу јавног конкурса, поставља Влада, на предлог министра.

На челу УП, као вршилац дужности, тренутно је Александар Радовић.

“Иницијални акт хоће да представи као правни основ за смјену”

Наводећи да у Брђаниновој тужби пише да је он, између осталог, смијењен јер је Шарановић поднио Влади предлог за разрјешење, Влада каже да то не представља правни основ за рјешења о смјени.

“… Тужилац, погрешним тумачењем одредби Закона у унутрашњим пословима и погрешним схатањем правила управног поступка, покушава да дезавуише правни основ због разрјешења, настојећи да један иницијални акт који садржи образложење захтјева, представи као правни основ. Правни основ за разрјешење директора полиције садржан је у члану 16 став 3 Закона, а предлог за разрјешење је само законом предвиђен механизам, који омогућава извршној власти да по правилима управног поступка оцјењује основаност поднесеног захтјева”, пише у одговору Владе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: