Влада Црне Горе у техничком мандату дочекала годишњицу

Од 19. августа прошле године када јој је изгласано неповјерење, Влада Дритана Абазовића ради у техничком мандату који је не ограничава у доношењу одлука.

Та Влада ће функционисати док Скупштина не изабере нову на предлог мандатара Милојка Спајића.
Формалан почетак преговора о формирању будуће Владе, очекује се ове седмице, након што су проглашени коначни резултати парламентарних избора одржаних 11. јуна.

Непосредан повод за обарање Абазовићеве Владе било је потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом који је већина, која је Владу изабрала, сматрала издајом националних интереса.

Три дана од пада Владе, државне институције су се суочиле са снажним хакерским нападом. Блокирани Владини сервиси нису се опоравили више мјесеци. Није откривено одакле је напад стигао.

Већ у септембру здравствени систем се суочио са мањком лијекова за пацијенте са хроничним болестима и за онколошке болеснике. Абазовићева Влада је за то кривила претходну Владу и њен програм Европа сад којим су подигнуте плате а укинуто финансирање здравства из зарада.

Влада се почетком ове године суочила са мањком у државној каси. Задужила се 100 милиона евра код Дојче банке по рекордној камати од 9,3 посто. Претходно је повећала плате и пензије, пише РТЦГ.

Суочена са растом цијена животних намирница и високом стопом инфлације, Влада је покренула акцију „Стоп инфлацији“, којом је подстакла трговачке ланце да снизе цијене основним намирницама.

По налогу Владе више пута су у Луци Бар заплијењене цигарете вишемилионске вриједности. Један од ухапшених у тим акцијама је и Абазовићев сарадник Раде Милошевић директор Управе царина.

Влада је усвојила дуго најављивани „анти мафија“ закон, а након оштрих критика дијела јавности, европских институција и невладиног сектора га повукла из скупштинске процедуре.

Влада је поднијела пријаву тужилаштву против функицонера бивше власти из Владе Душка Марковића (ДПС) због злоупотребе службеног положаја. То је резултирало подизањем оптужнице против 12 бивших функцонера у афери „станови“.

Са позиције премијера, Абазовић је учествовао на конференцијама Отвореног Балкана. Он се залагао за прикључење Црне Горе том пројекту у коме су Србија, Албанија и Сјеверна Македонија, иако се државни органи никада нису одредили о том питању.

Абазовићева разрјешења и сукоби

Влада је на иницијативу Абазовића разријешила директора Агенције за националну безбједност Сава Кентеру. Одлука је донијета без образложења, а услиједила је након разбијања мреже руских шпијуна у Црној Гори. Тада је на захтјев Агенције 35 особа протјерано из државе.

Премијер Абазовић и њему лојална већина чланова кабинета су разријешили тадашње министре вањских послова и одбране Ранка Кривокапића и Рашка Коњевића. Њихове функције преузели су Абазовић и његов најближи сарадник министар унутрашњих послова Филип Аџић. Оставку на министарску функцију поднијели су Адријан Вуксановић и нешто касније Јована Маровић која је била задужена за европске интеграције.

Одговарајући на критике рада његове Владе, премијер Абазовић ушао је у сукоб са дијелом медија и невладиног сектора које је оптужио да раде за бившег предсједника Мила Ђукановића, да наводно шире екстремизам, те да су заштитници и сарадници криминалних група.

Абазовић је ушао у сукоб са највећом грађевинском компанијом у Црној Гори „Бемакс“, називајући их грађевинском мафијом која жели да га ликвидира. Компанији која је изгадила највеће објекте у Црној Гори и била блиска са Ђукановићевом влашћу, Абазовићева Влада је забранила експлоатацију шљунка из корита ријека Мораче и Цијевне.

Абазовић се сукобио и са директором Управе полиције Зораном Брђанином, кога је покушао да натјера да поднесе оставку. Потом је Влада смијенила Брђанина, што је Управни суд оцијенио противзаконитим. Он је смијењен јер је један од његових помоћника претходно ухапшен због сумње да је сарадник Кавачког криминалног клана.

Усвајање противуставних закона и игнорисање судских одлука од стране институција, урушавају владавину права у Црној Гори, кажу саговорници РСЕ.

Премијер је покренуо сукоб и са лидером Покрета Европа сад Милојком Спајићем током кампање за парламентарне изборе. Он је покушао да Спајића доведе у везу са Јужнокореанцем Хyеонг До Кwоном, који због превара тешких више десетина милијарди долара преко криптовалута, у црногорском затвору чека одлуку о изручењу Јужној Кореји или Сједињеним Државама.

Привредне и економске активности

У новембру је Влада усвојила рекордно висок буџет за 2023. годину у износу од 2,8 милијарди еура, за исплату повећаних плата, пензија и социјалних давања.

Абазовићева Влада игнорисала је захтјев ЕУ да стопира додјелу економских држављанстава. У њеном мандату до априла ове године додијељено их је 413.

У склопу најављеног „обрачуна са тајкунима“ бивше власти, Влада је преузела управљање трајектном линијом Каменари- Лепетани коју је до тада водила приватна компанија „Поморски саобраћај“, блиска Ђукановићу. Услиједили су застоји у превозу које је Влада ријешила куповином нових трајеката. Међу њима и трајекте Поморског саобраћаја за које је платила осам милиона еура.

Влада је реализовала посао изградње жиичаре Котор- Ловћен са конзорцијумом чији је већински власник (80 посто) Нови Волвоx , фирма блиска претходној власти.

Влада је у државно власништво превела више комапанија. Иако је била већински власник Луке Бар, Влада је на берзи докупила акције за 12 милиона еура и тиме стекла 75 посто власништва. Превела је приватну болницу Мељине у јавно здравство, а одлуком Владе државна предузећа су куповала привате компаније.

Иако су опозиција и невладин сектор тврдили да је Абазовићева Влада рекордер по запошљавањима, у јавном сектору прецизних података нема. Сам премијер је рекао да је број новозапослених од априла прошле до априла ове године виши за око 20.000 не прецизирајући о ком се сектору ради.

Подаци Центра за грађанско образовање показују да је Влада само у мају поставила око 250 функционера.

Премијер Абазовић је најавио покретање „свемирског програма“ у Црној Гори. За ову најаву искоришћен је ентузијазам младих иноватора који намјеравају да мали сателит „Луча“ лансирају у орбиту.

Током техничког мандата премијер Абазовић је добио три почасна доктората – на УМЕФ Универзитету у Швајцарској, на Медитеранском универзитету у Тирани и у Истанбулу.

Извор: РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: