Вјештачка интелигенција завршава Бетовенову Десету симфонију

На данашњи дан, 26. марта 1827. умро је њемачки композитор Лудвиг ван Бетовен, један од највећих у историји музике, коју је усавршио новим средствима, обогатио и продубио, доводећи до врхунца класичну сонатну форму. Универзалност његовог генија огледа се у поетском и дубоко проживљеном сликању природе, непосредном изражавању лирских и љубавних осјећања, потресном и драматском цртању животног пута хероја. Његово сваралаштво је ујединило зрели класични стил и наговијестило романтизам. Дјела: девет симфонија, опера “Фиделио”, клавирске сонате, сонате за виолину и клавир, гудачки квартети, увертире, пет концерата за клавир и оркестар, “Концерт за виолину и оркестар у де-дуру”, циклус пјесама “Далекој драгој”, мисе, соло пјесме, камерна музика.

Неколико нота записаних у биљежници све је што је њемачки композитор Лудвиг ван Бетовен оставио од Десете симфоније прије смрти 1827. године. Сада се тим музиколога и програмера такмичи с временом како би довршили дјело уз помоћ вјештачке интелигенције

“Напредак је импресиван иако компјутер још мора много тога да научи”, каже Кристин Сигерт, управница архива у Бетовеновој кући у његовом родном граду Бону, преноси Хина.

Она каже да је увјерена да би Бетовен одобрио идеју јер је и он био иноватор, подсјећајући на његове композиције за музичке инструменте које репродукују звукове вјетра и за удараљке.