Вјерни прецима или матичару?
Јован Лакићевић
Пише: Јован Лакићевић
Док чекамо предлог нове Владе Црне Горе, након чега ће се знати каквим промјенама се можемо надати у слиједећих неколико година, можемо бар да се дотакнемо неких идентитеских питања, у које, посредно, спада и попис становништва, најављен за идућу годину.
Поједностављено речено, кључно ће питање бити: да ли у Црној Гори има више Срба, или Црногораца? Од тога ће, усудио бих се да кажем, умногоме зависити и будућност Црне Горе. Неће то изјашњавање бити мала, него мало већа мука, о чему вам, из личног искуства, свједочи и писац овог текста.
Већи дио живота изјашњавао сам се као национални Црногорац, јер су ми у родној Морачи рекли и научили ме да су Црногорци – први Срби. Нећу да употребљавам друге придјеве, већ само овај који сам поменуо. И кад су ме бирали за извршног секретара ЦК СК Србије, а потом за шефа негдашњег Агитпропа ЦК СКЈ, био сам по националности – Црногорац. У међувремену, као спортиста, атлетичар, носио сам дрес БиХ, па потом Србије и Југославије. Остала ми је, међутим, велика жалост што нијесам понио дрес Црне Горе!
Овим хоћу да кажем да имам много разумијевања за све оне који се изјашњавају као Црногорци. А таквих је већина оних које је матичар након 1945. године тако уписао.
И ту се поставља оно кључно питање: хоће ли бити вјерни матичару, који их је тако уписао, или – својим прецима!
Овдје свједочим о свом личном искуству. Кад смо освјештали храм св. Илије на Лукавици, прије петнаестак година, онда ми је мој једини сестрић, Славко Живковић, пјесник и први главни уредник радио „Светигоре“, на једној главици на домак Нишиног киљана, рекао: „ Па не можеш, ти, ујаче, да баш свакоме објашњаваш зашто си Црногора, а не Србин!
Био сам тренутно љут на свог сестрића, али кад је прошла ноћ, схватио сам колико је био у праву. Управо тијех дана, када су Монтенегрини, на челу са Милом и Рањом, водили кампању о националној особености Црногораца, односно просипали Штедимлијину причу да су Црногорци заправо Црвени Хрвати и да немају везе са Србима, схватио сам колико је мој покојни сестрић био у праву.
Рањо и Мило су ми помогли да се, као потомак војводе Богића Морачанина, четвртог кољена од војводе Гојка Мрњавчевића, изјасним, коначно, као – Србин! Знам веома добро да и дио Куча и Црмничана као и највећи дио мојих Морачана, знају да су потомци војводе Гојка Мрњавчевића. Ту не би требало да буде никавке забуне, јер је војвода Гојко, сестрић цара Душана, имао четири сина, а не само оног кога је Гојковица задајала на зидинама Скадра… И, да се вратим на почетак ове приче…
Када смо прије тридесетак година, Момир Војводић, пјесник, пјесник и академик Љуба Симовић и ја, свратили код Вере и Матије, на кафу и пиће, Бећко ми рече: „Добро је што си дошо, мој Лакићу, сад ће ми доћи Ђидо, да видимо ко је бољи гуслар од вас двојице…“
„Добро си ми реко, драги мој Бећко, али ја немама никаве жеље да се сретнем с Ђидом, а ти ваљда знаш ко је од нас двојице бољи гуслар“.
Попио сам ракију, али не и кафу, јер нијесам имао ни најмању жељу да се сретнем са Милованом Ђиласом. Нијесам му био ни на испраћају у његово родно Подбишће, гдје му је Бећко држао опроштајни говор, а опијело му држале наше владике.
Миловану Ђиласу никад нијесам могао опростити двије ствари: тзв. лијева скретања и практично проглашење црногорске нације.
Прочитао сам све што је написао, Мислим да су „Губавац и друге приче“ заиста антологијске Ђиласове књижевне творевине. Ту спада и његова монографија о Његошу. Остало препуштам књижевној критици.
Враћам се оним претходним напоменама. Велики манипулатор Јосп Броз, послао је хазара Мошу Пијаде на сјевер Црне Горе, а М. Ђиласа, поријеклом Хазара у Пипере, да покрену братоубилачки рат у Ц. Гори, по упуствима из друго поглавља СК ПБ. И они су то успјешно одрадили. Сјетиће те се да је Броз кобајаги критиковао и укорио Ђиласа због тих, тзв, „лијевих скретања“.
Оно што је неопростиво, јесу његови ставови о црногорском националном питању. Кад је тај текст објављен 1. маја, 1945. у Борби, Броз који га је наручио (а био је, наравно, у функции
расрбљавања Црногораца,) иронично је упитао је Ђиласа:
„Ђидо, болан, да није то мали број
људи за формирање нове нације?“
Ђиласов одговор не знамо, али, нажалост знамо какве су биле последице. На првом наредном попису, ваљда 1948. године, више од 90 одсто пописаних изјасниће се , по директиви, као
Црногорци..
Послије вишегодишњег робијања, Ђилас ће 1991. године рећи: “Ја сам увијек сматрао да су Црногорци и Срби један народ и да постоје разлике међу њима које не треба гушити, као што их не треба измишљати. Црна Гора има административно државну посебност и она треба да сарађује са Србијом, тако да не губи свој државни идентитет…“
Ове накнадне Ђиласове опсервације могу се, наравно, примити к знању, али ја му не могу опростити оно што је учинио по диктату Броза – стварање црногорске нације, зарад разбијања Српства, а потом и Православља.
Знао је Броз веома добро, шта чини, али његови лауфери, нажалост, изгледа, нијесу. . Зато ми немојте замјерити ове дигресије. Није Броз, него, по његовом диктату, Цинцар Коча Поповић тражио од савезника, да се на концу рата бомбардују Београд, Ниш, Краљево, Крушевац, или Пеко Дапчевић, кад је ријеч о стравичном бомбардовању Подгорице и Никшића, у којима је било више жртава и штете него од бомбардовања Њемаца три године раније…
Тако је и Ђидо био употребљен у 1941./42 . („лијева скретања у Ц.Г.“) у производњи братоубилачког рата зарад освања власти, као и четири године касније у стварању црногорске нације!. У свом Дневнику он, нажалост, прелази преко тога као да гази плитку Тару!
И то су били разлози због којих сам избјегао да се сретнем са њим код Матије, без обзира на то колико сам цијенио њега као дисидента и писца „Анатомије једног морала. Нијесам, наравно, био, из истих разлога, међу онима који су га испратили из Београда до Подбишћа.
Испричао сам ову причу, не због себе, већ због оних који ће се, колико сјутра, на попису изјашњавати о свом националном идентитету. И знајући колико ће, можда, бити тешко онима који су у матичну књигу уписани као Црногорци. Поготово ако се неко деценијама тако изјашњавао. Поједностављено течено, људима ће, без обзира на све разлоге, бити тешко да – преломе.
Знајући због чега нам је, кад и како сервирана црногорска нација, за мене у овом часу нема дилеме: или ћемо бити вјерни својим прецима, који су знали ко су и шта су, или – матичару!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mislim da je Jovanov tekst dobar jer pogadja u sustinu problema. Vjerovatno ce se mnogi detalji oko Djilasa rascistiti u buducnosti koja nailazi, izmedju ostalog i otvaranjem aruhiva. Veoma sam oprezan donosenju konacnih zakljucaka o njemu, jer sam vise puta vidio kako se „apsolutne“ istine pretvaraju u laz i manipulacije. U jedno sam siguran: Nikad se vise ni na jednom cenzusu necu izjasniti kao Crnorgorac!
To je mudar stav. I ja tako mislim.
A nisi ni do sad…
За сестричину М.Ђ: Братски поздрав од Јована!
@ Jovan L.
I od mene sestrinski pozdrav.
Kcerka sam Djidove najstarije sestre Drage.
Cesto sam komentarisala, sa odusevljenjem
Vase tekstove.
Поштована сестричино М. Ђиласа, није обичај да се на овом Порталу аутори укључују у расправу са читаоцима, али ћу направити изузетак. И то баш великог поштовања према породици Ђилас из Подбишћа, о којој знам много тога, не само из Ђидових књига. Посебно према Миловану, којим смо се у студентским данима као дисидентом – поносили!
Чак ни у тексту усмјереном на оно што заслужује критику, нијесам пропустио да кажем бар неколико ријечи колико га цијеним као дисидента и књижевника. Додаћу још, из читаве те Брозове гарнитуре, да не кажем номенклатуре, то је личност која, бар код мене, изазива највише поштовања. Упркос томе што су он и Рођко Чолаковић, још у Лепоглави стали на страну Броза, против Петка Милетића, па га касније промовисати у Ген. сека… Ни то што су он и Лека, као Брозови лауфери, открили Мустафу Голубића, кога ће Гестапо потом ликвидирати на најстрашнији начин. . Знам још доста тога и лошег и доброг из Ђиласовог животописа, али ја нијесам његов биограф. Поменуо сам двије ствари због којих сам избјегао да се с њим сретнем.
Можда је прилика да кажем да је Милован у једном тренутку, у народу, а не само међу комунистима, био најпопуларнија личност у Ц.Гори и ван ње што ће касније допринијети његовом неочекиваном политичком паду, па прогону. Но, да употребим мало ироније, боље је прошао него Иво Лола Рибар на Гламочком пољу.
Ви се, госпођо, нијесте сложили самном око Лијевих скретања, али нијесте готово ништа рекли о „Црногорском националном питању“ објављеном у „Борби“ 45. А то је управо била тема мога чланка!
С поштовањем Јован. Л.
@ Jovan L.
Hvala sto ste se ukljucili u diskusiju, olaksali ste mi.
I mislim da je dobro i zbog drugih citalaca. Slika je nekako cistija.
Sto se tice „Crnogorskog nacionalnog pitanja“ u pravu ste.
Medjutim, veoma brzo i u vise navrata relativizovao je tu partisku direktivu.
Tom pitanju se – mozda bas zbog toga – vracao cesto i cini mi se
veoma dobro objasnio tu nasu vjecnu dilemu: Srbin ili / i Crnogorac
sa onim klatnom koje se kad ga suvise pritisnes na jednu stranu
otisne ka drugoj.
Поштована сестричино М. Ђиласа, мислим да у Вашем тексту добрим дијелом нијесте у праву. Господин Лакићевић не критикује Ђиласа, што би се рекло абженерал и то је, ваљда, довољно видљиво, већ каже шта му замјера, као и многи Црногорци, уосталом. Кад кажете да Ђилас нема везе са Лијевим скретањима, хоћете ли нам рећи откуд он у Никшићу на суђењу брату др Љуба Тадића, комесару пивског одреда, који је по директиви Партије требало да убије ујака који га је подигао, Тада су стријељана њих тројица, два Тадића и један капетан КВ УО. Пивски одред је, након тога, читав прешао „на другу страну“. Судије су биле:М.Ђилас, С. Дакић и С. Ковачевић!
@ Drago
Hvala za Vas prilog.
Sto se tice sudjenja Tadicu M.Dj. nije bio na sudjenju.
Nisam u prilici da Vas uputim na dokumenat,
ali cu Vam ga rado poslati privatno kad budem kod kuce.
Хвала Господу и Срећа те је Црна Гора оно што знамо да јесте па је у Црној Гори заустављено расрбљавање, а туга још увек стоји за расрбљенима у данашњој Северној Македонији. Њихов Мило је био Лазар Колишевски и остала братија комунистичка.
Nista nijeste naucili iz svog bogatog iskustva
i staziranja na raznim visim i visokim funkcijama SKKPJ,
dragi Lakicevicu.
Osudjujete Djilasa, koji je svojom odlukom
napustio vlast veoma kratko po oslobodjenju,
hrabro i bez roptanja se izlozio progonu i dugogodisnjoj
Tamnici.
Ne zelite da saznate ISTINU o njemu, pa ponavljate
komunisticke lazi. A to bi Vam bila duznost, ako ste
onakvi KAKVIM ZELITE DA VAS VIDIMO.
U vise dokumenata je DOKAZANO da on NIJE
bio u C.G. u vrijeme „lijevih skretanja“.
Tito ga je povukao ljut sto je neplanirano izbio
13-to julski sastanak. Na njegovo mjesto su poslati
Mosa Pijade i Ivan Milutinovic. Tito ga jeste napao
(mislim u Kalinoviku), ali iz svojih poganih razloga.
I tako je to ostalo. Ponavljaju tu osudu i ljudi koji
su dugo zivjeli od benefita te politike, koju sada zdusno
napadate.
Volela sam Vase tekstove. Od sada ih necu citati
Ne volim ljude koji drugima moralisu, grijese , a misle
da se mogu opravdati napadima na ONOGA, na koga
svako – bez posledica decenijama – tovari SVOJE POGANLUKE
(Vas razgovor sa sestricem).
P.S. Pogledajte dokumentovane knjige Veselina Pavlicevica
o Milovanu Djilasu – sve su izdate u Podgorici.
Guslar je obavezan da pjeva ISTINU.
Što to znači biti vjeran precima? Ako se pogleda svoje porijeklo do sedmog koljena, što je otprilike 150 godina, doći ćete do 64 pretka. Kako možete biti sigurni da su svih 64 bili srpskog porijekla ila bar 33 od njih? Naravno da ne možete! Preostaje vam samo da za muški dio populacije uradi se test i vidi jeste li R1 haplogrupa (Slavenosrba), I2 (Iliri) ili E1 (Arbanasi i Grci). Naravno ima i Gota u Drobnjake. A za žene se ne može znati a ne mora jer kod njih nema toliko promjena u mDNA tokom dugog razdoblja.
Ma naravno da ne mogu, sva ta prica svodi se da smo svi sa kosova, poslije boja naselili svaki kutak bivse Jugoslavije. A cus, pa odakle bi bili nego sa junackog Kosova! Sve predanja, legende i mitomanija, neprovjerene price, jer je tako lakse pregrmjeti sirotinju i ne raditi nista…istina je da smo svi neki izmjesani sloveni, iliri vlasi i niko nema ekskluzivno pravo da svojata nista ni da bude cist ovaj ili onaj, ali dok razvijene civilizacije zive zivot mi kidamo glave neprijateljima jer smo junacine jadan!
Ja sam pročitaou jednoj knjizi da su Lakićevići vlaškog porijekla kao većina Moračana. No ka i ostali koji malo duže žive u BG, usko im je da budu Crnogorci, i odma idu tragom Bećkovića da ih još ne bi ćerali. To za Kuće i Crmničane nije naučna istina no priča pričina. Kući su Arbanasi, a i pola Crmničana. Druga polovina su Vlasi.
Tacno je to, ali nije vazno. Svak ima pravo da se osjeca kako oce, ali meni je patologija da su oni toliko slijepo odani necemu sto vjerovatno mnogi od njih nisu ni vidjeli niti znaju sto je. Evo ja, kako me zovu antisrbin, ustasa i sta sve nisam, imam viise prijatelja srba nego moj drug koji je, kao i lakicevic, veliki srbin a buvalno kad vidi nekog iz Srbije ili cuje ekavski, pjena mu na usta ide! A spremni su u ponor da skacu za tudje interese i tudju drzavu umjesto da razvijaju svoju kucu, ovo na svijet nema!
Кучи нису арбаниси ни по менталитету а ни по генетском коду
Jesu, jesu, kao i Zecani! Ali kao sto rekoh, svi smo izmjesani i te price o cistom porijeklu su teske gluposti!
Nisi valjda procitao jednu knjigu,je si citao NJEGOSA ?
Procitao sam koliko sam mogao, zivot je nazalost kratak a knjiga nikad dosta, naravno da sam procitao i Njegosa, veliki pisac, veliki mislilac, vizionar i covjekoljubac. Njegovo srpstvo stavljam u kontekst pravoslavne vjere i borbe protiv turskog zavojevaca, u kom je Srbija svakako bila neko blizak. To ne znaci da treba da se utapam u srpsku naciju, ponistavam drzavnost Crne Gore, odreknem se prava da imam SVOJU AUTOKEFALNU CRKVU i odricem se povezivanja sa zapadnom Evropom kao najrazvijenijim dijelom svijeta. A pogotovo da budem na strani onih koji su se devedesetih sadisticki izivljavali na narodima sa kojima smo zivjeli u zajednickoj drzavi, UZ ISTU OSUDU TAKVIH SA DRUGE STRANE!
Tako je,sada cemo se svi pisati kao Srbi kako bismo odbranili pravoslavlje i nasu crkvu,jezik, pismo i istoriju,nase pretke! Pisati se Crnogorac(iako smo to skoro svi mi iz CG) je unistavanje nase vjere i odricanje od Njegosa i nasih predaka a u isto vrijeme to daje milogorcima i ustasama poene koji nama nanose stetu! Na proslom popisu je djukanoviceva sluzba natjerala veliki broj bosnjaka muslimana iz Luksemburga i drugih zap zemalja da se pisu kao Crnogorci a sve u svrhu politickih poena! Zato braco pisimo se kao Srbi kao sto je i silni Njegos i zastititmo nasu Crnu Goru od zla nakon 30god diktature!
Bruka da je došlo vrijeme da se čovjek stidi da reče da je Crnogorac.
Što vam nije jasno? Jovan Lakičević lijepo kaže, od kada se ovakvo crnogorstvo napaja mržnjom prema srpstvu i Srbima i od kada počinje da podsjeća na ustaštvo, on ga više ne prepoznaje kao „svoj identitet“.
Da ne bi sumnjao u svoje odluke, potražio je odgovore među svojim precima; i sve Srbi, i to ponajbolji.
Uzmi sebi za razmišljanje; ko pjeva Tompsonove pjesme, kome su Srbija i Rusija „neprijateljske zemlje“, kome smeta Mitropolija, … ?