Витезови округлог стола из Бања Луке
1 min read
Витезови округог стола
Пише: Душко Бошковић
Сви су чули за мит о витезовима округлог стола, Робину Худу, друидима и другим стварима коју су везали за енглеску традицију. Али све више избија на видјело да је то у ствари све србска баштина. Ништа необично када се зна да је на британским острвима постојао у антици град Сорбиодунум. Захваљујући ово непобитној чињеници није тешко извучи још понеке закључке везане за “енглеску” традицију.
Енглеска титула “SIR” је у ствари титула која изворно значи Сир(Б), дакле Србин. Ако си био частан и јуначан у борби, узоран и заслужан припадник заједнице, добијао си назив “Србин”, наравно изговорену на начин карактеристичан том поднебљу и говорним могућностима тамошњег народа . И код нас, одакле је и кренула европска цивилизација, је донедавно давана титула “Сердар” која се у ствари односила на исто и гласила је “Сербар”, дакле поново иста матрица, ако си био јуначан и частан у борби против окупатора и од користи заједници, називали су те Србином.
Очигледно је да налажење овог мача у камену баш у овим нашим крајевима, у Босни, говори да су Срби митове које својатају Енглези донијели са собом у освајању британског острва. Друиди су ништа друго него србски народни свештеници који су обреде вршили под дрветом, најчешће Храстом заштитником бога Перуна тј. Светог Илије, по којем нас називају и Илирима. Зато су Срби своје свештенике називали дервидима, по мјесту држања обреда. Од туда вуче и коријен назива “дервиш” у чему нем аничега ни исламског нити османлијског нити турског. Све је то србска баштина. Само слијепац то не види, а покварењак неће да види.
Робин Худ је гледано менталним склопом којег има, помагањем и штићењем немоћних и потлачених, исправљањем кривих Дрина, као и хајдучко-ускочко-партизанским начином борбе против много јачег противника, у ствари прототип античког Србина, а то му и само име каже (С)Р(о)бин Худ.
Срби и дан данас имају доста у себи овог ментланог склопа, а нити један Британац. Осим ако није поријеклом Србин. Ипак су неки гени људи из Сорбиодунума се раширили Британским острвима. Единбург је изворно био “Еден брег” (један бријег).
Није без разлога и Сербантес којег погрешно воде као Сервантес, описао свој народ кроз лик занесеног витеза који се бори против вјетрењача. Јер се Срби увијек боре против много јачег непријатеља који нас никада није побиједио, али се ни ми нисмо успјевали одбранити до краја и сваком царству које нас нападне и које се на нама сломи, накандно удахнемо нову снагу, јер постанемо дио тог царства, увучемо му се у владајуће структуре.
Зато свијетом влада србски ген преко бјелачке расе. Најбројнији и најраширенији гени који су обиљежили ову нашу цивилизацију су “И” и “Р”, “И” је Илирски, а “Р” је Рашки, дакле оба из србског извора. “И” је динарски брдско-планински, а “Р” је равничарски ген. Брутално поједностављено, али најближе истини, мада се сви труде да све изкомпликују у објашњењима само да би прикрили праву истину која је веома једноставна, као уосталом и све васионске истине. Еволуција постоји мада је упитан настанак живота и свега у васиони као и саме васионе, али је очигледно да је генска структура подложна еволуирању тј. прилагођавању и развоју, па тако и људи. Правити насилу разлике између Р1а и Р1Б гена или И1 и И2 је политичка одлука, а не научна, а све у циљу даљњег замајавања људи и одвлачења од истине увлачењем у причу претјеране и непотребе академштине.
Замајавачи се руководе правилом да већина људи сматра да само прекомпликовано и нејасно објашњење објашњава истину.
To što postoje različite haplogrupe, nije dokaz evolucije, već mutacija. U odnosu na idealnu, Adamovu DNK, svi smo, uticajem sredine i nezdravih životnih navika kroz vjekove, mutirali u svojsevrsne degenerike tog bića zamišljenog da živi vječno.
Dakle, svi imaju istu DNK na Y hromozomu. U jednom trenutku desi se mutacija (koju npr označimo sa R1a), i svi potomci tog čovjeka koji je preterpio mutaciju, nose je dalje na svoje muške potomke.
Ne treba da nas rskrinkavanje lažne istorije koju nam je Zapad servirao, odvuče u drugu krajnost, pa da njihove evolucionističke budalaštine, zamijenimo našim evolucionističkim budalaštinama.
А шта ти је мутација него еволуција?
Mutacija je promjena u genetičkom kodu koja ne može da stvori novu informaciju. Kao što kad prepisuješ knjigu (a naš genom je nepojmljivo veći od knjige), štamparske greške ne mogu da stvore novu smislenu rečenicu, a kamoli poglavlje ili potpuno novu knjigu. Iz mutacija proizilaze deformiteti, od kojih su neki na vitalnim genima, pa ne prežive, a neki nisu vitalno značajni (kao taj po kojem znamo ko je koja haplogrupa), pa jedinka preživi i taj mutirani, blago defektni gen prenosi na potomstvo.
Nemoj da vjeruješ u bajke i basne sa Discovery-a i NG-a, nego uzmi i prouči i niko neće moći da te obmanjuje.