Visoke carine zaustavile izvoz srpske robe u Britaniju

Zbog zaustavljanja spoljnotrgovinske razmene s Velikom Britanijom najugroženiji su izvozni poslovi kompanija „Kuper tajers” iz Kruševca i „Sirogojno” iz Užica, izjavila je rukovodilac Centra za Evropu u Privrednoj komori Srbije Marica Vidanović.

Ona je rekla kako je do problema sa izvozom u Veliku Britaniju dovelo povećanje carina od 1. januara kada je ta zemlja izašla iz EU, a da se postizanje bilateralnog trgovinskog sporazuma očekuje u prvom kvartalu ove godine.

„Naš vodeći izvozni proizvod su automobilske gume za koje su carine povećane na 10 odsto i zamrznuto voće za koje su carine od 12 do 14 odsto, pa čak do 20 procenata, u zavisnosti od toga o kom voću se radi. Kada je reč o uvozu iz Britanije, prosečni rast carina je od 10 do 30 odsto. To je uticalo da kompanije obustave trgovinsku razmenu, iščekujući definisanje trgovinskog bilateralnog sporazume i regulisanje spoljotrgovinskog režima”, rekla je Vidanovićeva.

Dodala je kako se srpski izvoznici suočavaju i sa rastom troškova transporta.

„Privrednici nam se žale da imaju problem sa carinskim procedurama, i njihova roba stoji na ulazu u Veliku Britaniju nekoliko dana. Komora je urgirala kod nadležnih ministarstava koja učestvuju u procesu pregovaranja, tako da postoji određen period usaglašavanje teksta sporazuma i nadamo se da će to biti usaglašeno u što kraćem roku.

Prema našim nezvaničnim informacijama to je prvi kvartal 2021. godine”, navela je Vidanovićeva u izjavi za Tanjug.

Podsetila je da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u novembru 2020. Srbija imala suficit u razmeni sa Britanijom od 47 miliona evra, i dodala kako zastoj zbog nepostojanja sporazuma sa tom zemljom nakon njenog izlaska iz EU može ugroziti takve rezultate.

„To dovodi u pitanje pozicije naših izvoznika koje su oni dugo godina sticali na britanskom tržištu, zatim konkurentnost, a svakako se odražava na buduće strateške odluke koje kompanije treba da donesu”, izjavila je sagovornica iz PKS-a.

Velike pritužbe, dodala je Vidanovićeva, komora dobija od kompanija koje su mnogo investirale u Srbiji, a sarađuju sa Velikom Britanijom, jer se postavlja pitanje kumulacije porekla njihovih proizvoda.

Objasnila je da se to odnosi na pitanje kako će se sada definisati poreklo robe ako se sirovina uvozi iz Britanije, a onda gotov proizvod izvozi u druge zemlje EU.

„Najviše je pogođena kompanija ‘Sirogojno’, koja ima potpisan ugovor s trgovinskim lancem ‘Tesko’, kome je izvezla robe prošle godine za 14 miliona evra. Njihove kompletne isporuke su stopirane, što dovodi u pitanje dalju saradnju, a onda će možda britanski kupci da se okrenu drugim dobavljačima iz zemalja koje ne moraju da plaćaju carinu”, rekla je Vidanovićeva.

Kao drugi primer navela je fabriku autoguma u Kruševcu američke kompanije „Kuper tajers” koja je za ovu godinu planirala povećanje proizvodnje od čak 40 odsto.

Cena njihovih proizvoda je izuzetno skočila zbog troškova izvoza, pa je tako ova investicija ugrožena.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je Tanjugu da zbog ovih dešavanja nije ugrožena proizvodnja malina, već samo izvoz u Britaniju pomenute kompanije „Sirogojno”.

„Nije ugrožen izvoz maline u Veliku Britaniju, već profit pojedinih izvoznika. Da postoji problem sa izvozom maline ne bi se toliki inostrani kupci sjatili u Srbiju kao nikad do sad, pa čak i Poljaci kupuju, a jedni su od vodećih proizvođača”, rekao je Radović.

On je ocenio kako zastoj izvoza na britanska ostrva ne predstavlja veliki problem.

„Velika Britanija jeste kupac, ali nisu to ogromne količine. Tu su Francuska i Nemačka, novo tržište Turska, Japan, veliki broj zemalja u Evropi i svetu koji ne pitaju pošto je, samo da dobiju malinu. Taj izvoznik što se oglasio verovatno je imao ugovore od 450-500 dinara po kilogramu, pa mu ne odgovara da plati 20 odsto carine. Neće da prodaje po 350-400 dinara. Možda mu to ne odgovara, pa plaši nas da ne ide malina da obori cenu. Plaši mečku rešetom”, zaključio je Radović.

Predsednik Asocijacije malinara je dodao da proizvođače više brine to što su izvoznici tek isplatili rod iz 2019. godine, i da neće imati dovoljne količine maline za izvoz da pokriju otkup prošlogodišnjeg roda.

Pročitajte JOŠ:

Ziđin isporučio Narodnoj banci Srbije više od dve tone zlata