Vilina vlas

Piše: Nebojša Jevrić

Vasilije Gorolomić je krupan lep momak sa Romanije.

„Romanijo, goro od junaka, da li pamtiš Starinu Novaka“, kad bi zapjevao planine su mu odgovarale.

„Nizašta nije sem za svadbe“, govorio je njegov đed.

Daju mu da kosi on na kamen polomi najbolju kosu iz Mrkonjić grada.

Ode da čuva koze, koza mu se sa jaretom oburda niza stijenje.

Samo bi sa čobanicama da mirita.

„Ovaj je za škole“

Izabrao je ono čemu se niko nije nadao niti nikad niko njegov bio: da uči za kelnera.

Gospodskih manira i malo napuklog muževnog glasa mo9gao je da bira gde će radit.

Ali nije hteo da ostane u Sarajevu. Davile su ga magtle i smog.

Zaposlio se u Banji kraj Višegrada. Hotelu“Vilina vlas“. Čuvena je to banja za nerotkinje.

Kad sam ga upoznao u hotelu je bilo dva tri ranjenika on, ja i niko više.

Rat. Gostiju nema.

Sa Vasilijem se moglo samo o ženama pričati. Iznio je jedne noći kutiju pisama i fotografija dece. Pisale su mu iz cipcijele Bosne žene kojim je pomogao da zatrudne.

„Ovoj je Almin. Dala mu ime Vasil.On najviše na mene liči. Evo ga sa šesnaest godina. Koliko ja.“

Pili smo za njegovo zdravlje i tolkovali dok je svanulo čitajući pisma duboke zahvalnosti. Nijedna se razvela nije.

Almina majka je bila najbolja tkalja u selu. Ćerku obučila. Almu lepoticu udali su rano. Prošle su dve godine a ona nikako samdruga da ostane.

Muž stolar, čuven majstor nesrećan.

„Da mi napraviš veliki razboj. Hoću da izatkam ćilim za džamiju“

Tkala je čitavu zimu. Biljke koje su se pretvarale u ptice, u ljudska lica, a oni opet u cvetove. Išla da farba vunu čak u Srajevo.

A ćilim nikad da bude gotov. Od amidžinice je čula za banju za nerotkinje.

Osman je pustio da ode. Dao joj pare da skroji stamboli dimije u koje ide sedam metara platna.

I ode u banju. Tu je srela Vasilija. Nije se mnogo dvoumila.

Vratila se posle petnaest dana kući i završila ćilim. Viline vlasi u njega uplitala. I ljubav kratkotrajnu.

Kako je darivala ćilim džamiji, ćilim o kojem je čitava Foča pričala, i hodža zapis učinio, ostade trudna. Izađe i hodža na glas.

U praznom hotelu dok mu ginu braća i prijatelji Vasilije Gorolomić nje dugo izdržao. Na Sokocu dobi pušku i sa elitnom jedinicom krenu u zasedu na Alahovom putu. Bio je to put preko planina kuda su muslimani sa Drine izvlačili put Sarajeva.

Svitalo je. Prepoznao ga je po slici a i ovako bi ga prepoznao toliko je ličio na njega. Spustio je pušku.

Vasil je video bradata četnika i pucao prvi.

Vasilije je hteo nešto da mu kaže ali bilo je kasno.