У недостатку садржајне и провјерене информације, дневни лист Вијести све чешће прибјегава замагљеном и неувјерљивом новинарству, заснованом на флоскулама као што су: „незванично сазнајемо“, „извор из једне од странака“, „извор Вијести“, „саговорник Вијести“ или једноставно – „наводно“. Управо овакво вишеструко позивање на непотписане и недокументоване изворе подрива темељне норме професионалног извјештавања и оставља простор за политичко инжењерство, манипулације и спиновање јавности.

Колико „наводно“ може бити истинито?

У једном једином тексту, Čekaju Spajića da ugasi tinjajući požar, Вијести се на „незваничне“ или „наводне“ информације позивају више од двадесет пута, градећи читаву конструкцију о кризама унутар владајуће већине – без иједног званичног доказа.

Тако „сазнајемо“ да:

• „незванично Вијести сазнају“ да ће се сједница наставити кад се премијер врати из Јапана,

• „извор листа“ каже да неки посланици неће гласати за смјену Мандића,

• „наводно“ Бошњачка странка није против разрјешења,

• „наводно“ НСД пријети да неће подржати споразум с УАЕ,

• „извор Вијести“ из Владе тврди да у свему има „помало истине“,

• „саговорник Вијести“ додаје да је проблем у гласњу о мисији ЕУ…

Нијесмо далеко од сатире: један извор каже – неки тврде – незванично сазнајемо – наводно постоји незадовољство – очекујемо одговор. А јавност? Треба да повјерује у све то као у „објективну истину“.

Примјери медијске „магле“

У том једном чланку избројано је:

• „наводно“ – више од 10 пута,

• „незванично сазнајемо“ – 5 пута,

• „извор из странке“ – 4 пута,

• „извор Вијести“ – 3 пута,

• „саговорник Вијести“ – 3 пута.

Вијести на тај начин симулирају истраживачки рад, али заправо креирају парановинарску фикцију у којој нико ништа не потврђује, али сви нешто наводно знају. Тако се јавност индиректно позива да вјерује – не у доказе, већ у уређивачку политику.

Када је лаж постала стил

Стил писања по принципу „сазнајемо незванично“ више није изузетак, већ правило у Вијестима. И то не важи само за унутрашњу политику, већ и за кључне теме попут безбједности, економских уговора, или регионалних односа. Посебан проблем настаје када се таква врста конструкције користи да би се обликовало јавно мњење у правцу подјела и конфликта.

Дупли стандарди – напад на ИН4С

Најочигледнији примјер двоструких аршина десио се у тексту Вијести од 10. новембра 2024. године под насловом:

“Šta je htio Vučić netačnom izjavom o ‘islamisti’ Balijagiću”, који потписује актуелни уредник тог листа.

У том тексту, ИН4С се отворено прозива због навођења неименованих извора, иако су „извори“ били стварни огорчени грађани Бијелог Поља, који су данима блокирали магистралу тражећи одговорност у полицији. Наводе:

“Portal In4s, jedan od Vučićevih medija u Crnoj Gori, objavio je u srijedu bez ikakvih dokaza “istraživački” članak (…) pozivajući se isključivo na neimenovane ‘ogorčene Bjelopoljce’.”

Ипак, епилог тих „непровјерених“ навода ИН4С-а био је – хапшење Балијагића и смјена више полицијских службеника. Дакле, грађани на које смо се позвали били су извор на терену, не анонимни „инсајдери“ блиски власти. ИН4С је, за разлику од Вијести, цитирао глас народа – а не „изворе блиске врху Демократа“ који „очекују“, „претпостављају“ или „незванично најављују“.

Када је извор валидан, а када „шовинистички“?

Према уређивачкој логици Вијести, неименовани извор је „информација“ кад се појави у њиховом листу. Али исти такав извор – или чак група грађана који отворено протестују – проглашава се за „шовинистичке огорченике“ ако говоре за ИН4С.

Истовремено, у истом броју Вијести можемо читати:

• „Саговорник Вијести близак врху Демократског фронта каже…“,

• „Вијести сазнају незванично да ће Демократе сјутра…“,

• „Наводно је на састанку речено да…“.

Али то није „неодговорно извјештавање“ – то је наводно „информација у интересу јавности“.

Закључак: новинарство или политичка оператива?

Оно што данас читаоци препознају у писању Вијести није ни истраживачко новинарство, ни уравнотежено извјештавање – већ стилска и политичка конструкција. У таквом окружењу, истина постаје еластичан појам, а „наводно“ – једини доказ.

Јавност Црне Горе заслужује медије који ће бити одговорни, транспарентни и критички – али према свима, а не селективно. До тада, све што нам преостаје када читамо Вијести јесте да узмемо одмак – и сваки „наводно“ схватимо као: „на наш начин, за наше потребе”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: