ИН4С

ИН4С портал

„Видите ли чудо“: Црна Гора се окреће Ватикану и исламу, а насрће на Српску цркву

1 min read

AFP 2018 / ALESSANDRA TARANTINO

Током посјете првог човјека извршне власти Ватикана, државног секретара Свете столице, кардинала Пјетра Паролина Подгорици изражена је нада да ће и папа Фрања ускоро посјетити Црну Гору, иако је општепознато да се долазак папе у неку државу договара са помјесном црквом у тој земљи.

Након бурног 20. вијека Црна Гора је 2011. године обновила Конкордат са Ватиканом, новим темељним уговором којим се регулише однос Римокатоличке цркве и Црне Горе. И посјета кардинала Паролина Црној Гори свједочи да су билатерални односи у успону.

После веома срдачног пријема, највиши црногорски државни званичници, премијер Душко Марковић, односно предсједник Мило Ђукановић, у разговору са кардиналом Паролином изразили су наду и да ће Свети отац папа Фрањо ускоро посјетити Црну Гору, а такође је саопштено и да је договорено отварање Апостолске нунцијатуре (дипломатског представништва Свете столице) у Подгорици.

Ипак, да је Црна Гора по много чему земља парадокса, убједљиво свједочи чињеница да је, поред веома добрих односа са Римокатоличком црквом и Исламском заједницом, однос актуелних власти према Православној цркви у Црној Гори на историјском минимуму, о чему свакодневно говоре и покушаји отимања црквене имовине и перманентни напади на Митрополију црногорско-приморску у државним и парадржавним медијима.

Да је ситуација посве парадоксална, мишљења је и аналитичар Бошко Вукићевић, који примјећује како су неке, у датим околностима, посве „необичне поруке искрсле током званичне посјете државног секретара Ватикана, кардинала Паролина Црној Гори“, а прије свега се односе на могућност посјете папе Фрања, која би требало да буде договорена са помјесном црквом у тој земљи.

„Помјесна црква у Црној Гори је Српска православна црква која окупља више од 70 одсто цјелокупног вјерног народа у нашој земљи, а евидентни су изузетно компликовани односи, нарочито у последње вријеме, између црногорског режима и те цркве. Режимско негирање буџетског финансирања највеће вјерске организације у Црној Гори, док се на примјер на другој страни, и са разлогом, издвајају велика средства за Исламску заједницу (што показује случај недавно датих пола милиона за медресу у Тузима), само је један од показатеља за те компликоване односе.“

„Наиме, у току је и покушај институционалног насртаја црногорских власти на имовину Православне цркве у нашој земљи, а у ту сврху режим има у плану усвајање такозваног закона о слободи вјероисповијести. Уосталом, није никаква тајна да је управо Православна црква у Црној Гори трн у оку монтенегринском режиму и једна од последњих препрека за реализацију новог црногорског националног и вјерског идентитета који није у сладу са историјом, културом и традицијом наше земље“, додаје Вукићевић за Спутњик.

У том смислу, наш саговорник предвиђа да при актуелној „ситуацији која је изузетно деликатна, ни званичном Ватикану неће бити једноставно да се одреди поводом евентуалне посјете папе Црној Гори“.

„Иако су односи Ватикана и СПЦ често били сложени, нема никакве сумње да је Света столица заинтересована за њихово учвршћивање и строго води рачуна да не направи потезе који би били супротног смјера. У прилог тој чињеници је и досадашње одбијање Ватикана да призна независност такозване државе Косово. Имајући ово у виду сигуран сам да ће Ватикан водити рачуна и о мишљењу помјесне Православне цркве у Црној Гори“, каже Вукићевић.

Што се пак тиче поменутих покушаја режимских насртаја на имовину СПЦ, овај аналитичар закључује да ће бити изузетно интересантно посматрати на који начин ће се према њима поставити званични представници исламске и римокатоличке заједнице у Црној Гори.

„Мишљења сам да би од њиховог односа према том питању могао зависити и будући међуетнички и интерконфесионални склад у нашој земљи“, закључује Вукићевић.

Како је склопљен први Конкордат

Први Конкордат у историји између Свете столице и неке доминантно источно-православне хришћанске земље био је онај који је Ватикан 1886. године потписао са Књажевином Црном Гором, када је крајем 19. вијека дефинитивно регулисан положај римокатолика у црногорској држави.

Тај међудржавни уговор подразумијевао је слободу вјероисповијести за грађане римокатоличке вјере, претежно Словене и Албанце у Црној Гори, при чему се тадашњи папа Лав XIII обавезао да ће убудуће посредно консултовати црногорског суверена прије именовања надбискупа у Бару (Барска надбискупија), ради провјере „има ли разлога или грађанске нарави који би се томе противили“.

<

Тако се надбискуп барски, иако је у црквеним пословима био директно подређен Светој столици, истовремено морао заклети на вјерност и господару Црне Горе. Конкордатом из 1886. године Црна Гора се, између осталог, обавезала да убудуће признаје брак склопљен у Римокатоличкој цркви, док је Барска надбискупија била дужна појати молитву за црногорског књаза и то на „старословенском језику“, а Уговором је такође регулисано и да ће Влада Црне Горе у наредних пет година на школовање у Рим слати прво по два, а затим по једног младића, који у Риму морају учити и „српски језик“.

Ипак, Уговор који су након вишегодишњих преговора склопили књаз Никола I Петровић Његош и папа Лав XIII, уз одлучујуће посредовање хрватског бискупа Јосипа Јураја Штросмајера, као једну од првих последица имао је дословце моментално раздвајање Барске од Скадарске надбискупије, јер Никола ни по коју цијену није желио духовну јурисдикцију Скадра у Црној Гори.

Са друге стране, Ватикан је Конкордат са Црном Гором посматрао у склопу своје „источне политике“ поспјешивања дијалога са православним свијетом, које би у перспективи, како наводи универзитетски професор из Пексаре Франческо Какамо, „учинило могућим уједињење двију цркава“. То несумњиво потврђује и чињеница да је један од кључних протагониста преговора између Свете столице и Цетиња био и отац Чезаре Тондини, који у то вријеме сматран за централну личност римокатоличког екуменизма и који је сматрао да „Конкордат са Црном Гором за православце значи конкордат са Русијом, и представља израз наклоности Русије према уједињењу цркава“.

Наравно, из овога није тешко закључити да је Ватикан у овом питању био увјерења да Црна Гора ништа не ради без знања и сагласности Русије, као и да се „политика“ Ватикана према православним хришћанима на Балкану пажљиво управљала у односу на Русију, односно Руску православну цркву.

Небојша Поповић

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

16 thoughts on “„Видите ли чудо“: Црна Гора се окреће Ватикану и исламу, а насрће на Српску цркву

    1. Imate li vi, makar u primisli, neko poštovanje prema onima koji ne vjeruju u budalaštine pa niti metanišu niti se klanjaju no se rukovode svojim razumom? Lako se , i to namjerno, pretvorit u glupu jedinku stada pa blejat po željama pastira no o svemu razmislit pa ljudski i pošteno cijenit ljude, pa i sva živa bića oko sebe, bez obzira na njihova ubjeđenja i vjerovanja! Važno je jedino da tijem svojim vjerovanjem nikog ne ugrožavaju jer je vjerovanje potpuno privatna i lična stvar i ono je samo tvoje, sem ako nijesi dio blejećeg stada đe jedinka nema svoje mišljenje!

      1. Viđeli smo đe su otišli i prvi-komunjure i drugi-liberalne demokrate koji su se vodili svojijem razumom.CG mora da pređе u katolicizam i izbjegne zamke ateizma i primitivnog pravoslavlja.

        Živjela Unija!

  1. … Već im se dešava Vunjeni, već im se dešava!
    Već im zemlje skora pa da nijesu njine.Uskoro će oni biti tuđi na svojemu.
    Sjetiće se onda Srba!
    Kada bude kasno, sjetiće se svojeg
    grijeha, Srba će se sjetiti, zalud sjećanju!

  2. „LATINI SU TESKE VARALICE“!KAKO TADA ,TAKO I DANAS I ZA VJEKE VJEKOV ,MUDRI BRATE DJIKANE!NJIMA JE NAJVECA MUKA STO SVOJE „CARSTVO“ZLA NIJESU MOGLI RASIRITI PREKO NAS DO. DALEKIH FILIPINA PRVE ZEMLJE NJIHOVE JERESI NA ISTOKU!STO MISLILU NAMA NEKA SE NJIMA DESI!AMIN!

  3. Posto se Odista nezna kad je Rastko Nemanjic promijenijo vjeru i odreka se pradhjedova, ali historija tvrdi da je kupijo Tomos od prokletih Romeja nejdje oko 1200 tote godine, sto ce bit oko osim sto godina Romejstva u Srba. Odko su to obavili nezna se, a I nema dokaza da su promijenili vjeru nasilu, odtata im neide dobro. Rezultai su nestanak iz istorije jedno pesto godina, doklen nijesu obukli vuciji kozuk Crnogoraca, I pod tijem krznom Im okrenu dokle nezagrebase Crnogorce 1918 te. Crnogorci nikad nijesu nesto marili za nekog Levantinskog proroka. Mi smo ljudi s shjevra Goti I Slavjani, I ostali i jos uvijek kucnemo u drvo dva tri puta kad se pomenu Romeji I sto su nam donijeli I Darivali. Crnogogorci od Vojislava i Bodina, preko Balsica i Ivanbega, pa preko Petrovica ( vishe je Njegos proves u Trstu, Franceshkoj I Austriji no u Rusiju) su vazda bili dijo zapadne Cicilizacije. Srbi oromijenili vjeru price 800 godina, Bosnjaci price 500 godina. U ce mu je razlika? 300 godina, ‘Eli? Cojek nemoze da gleda samo iz svojega korita. Sve mu izgleda pravo na ta nacin, I samo je on upravu, a niko drugi. Svi ostali krivi. Sudija kriv….

  4. Каже Драгомир Антонић, етнолог : „Њихов циљ је уништити Србе једном за свагда. Покушавају то већ хиљаду година. Многи су се Срби уплашили те су од страха постали : Далматинци, Хрвати, Македонци, Бошњаци, Црногорци, Босанци, Славонци. Многе је двоглави Ватикан заклао и у јаме бацио, ал` опет остаде Срба. Чува нас Господ и срце јуначко“.

  5. Nemám nikakve simpatije prema MDj,zbog mnogo cega sto rádi svojim Srbima i odnosom prema SPC.Ali zar Putin nije bio kod Pape,Toma Nikolic takodje,Tito isto,pa nista.Bílo bi vaznije da se národ odlucio da nije za MDj,onda bi bílo ok.A ovako ,izvinite ,trideset godina dobija kako hoce.Dobio bi izbore ako sutra kaze „braco od sutra smo Papuanci,nijesmo ni Srbi ni CG,nití smo Hriscani ni Muslimani“.

  6. Шта друго очекивати од тих безбожника.Нека Срби питају Бора и Рамиза на ову тему нешто.

  7. Sve je tačno!
    Svako antisrpstvo po definiciji podrazumjeva udruživanje sa Vatikanom!
    Vatikan je najčešće i inspirator antisrpskih strategija i akcija.
    Nikad Srbima oprostiti neće što prije 1000 godina napustimo Zapadnu crkvu i prihvatismo milo nam pravoslavlje!
    Otad katolička pizma na Srbe.
    Nema grka kolača koji nam nijesu zamjesili, kad gođ su uzmogli i stigli, a stizali jesu! Nijesu se štedjeli kada nam je trebalo napraviti štetu!
    Neumorni oni u antisrpskoj agitaciji, zavjerama i komplotima, predvodnici … Kreatori antisrpske histerije koja je kulminirala agresijom katoličkog Zapadnog svijeta na Srbiju i Srbe!!!
    Vječni nam oni neprijatelji, čudom se oni ne mogu načuditi kakve smo i koje budale!?(F. Barcolini – … “ Srbi su nesrećne budale!)
    Kad gođ se njima napne, mi skidamo gaće!
    … Baš budale.
    Još ja nijesam siguran da se ova opaska najdirektnije ne odnosi na “ korisne idiote “ iz naše crkve!
    … Nijesu priznali Kosovo!?
    „Latini“ su oni, stari prevaranti …
    Formalno nijesu … Ali su zato sve potajice učinjeli da se dogodi baš ono što se i dogododilo!
    Vješti oni, premca im nema, za kvarnu igru ispod stola!
    Neprevaziđeni majstori.
    Ko ih ne zna, skupo bi ih platio.
    Srbi ih, nažalost, znaju. Dobro smo ih zapamtili!

    1. Glavni razlog mržnje prema Srbima leži u činjenici da je 1446 god.tadašnji vladar Srbije Đ.Branković pod prijetnjom vešanjem zabranio Srp.Patrijarhu da ide u Vatikan,gdje su već bili svi ostali Patrijarsi,čak i ruski,na tom skupu su svi potpisali Papin primat u Hrišćanstvu osim našeg,kada je poslije toga ruski car čuo da srpski Patrijarh nije potpisao,nije ni prisustvovao,a ruski jeste on je naredio da se ovaj pogubi.
      Kada su ostale pravoslavne crkve saznale počele su da povlače svoje potpise.
      Šta je dalje bilo nije teško zaključiti,katolici smatraju,da tada nije bilo Srba,danas bi imali uniju sa Papom kao prvim.

    2. Баш тако!
      Нама је Бог из неког разлога одузео способност да препозна(је)мо мржњу.
      Све заборављамо.
      Него, нешто друго је мене заинтересовало у Вашем коментару, а исто размишљамо ….
      ,,Još ja nijesam siguran da se ova opaska najdirektnije ne odnosi na “ korisne idiote “ iz naše crkve!“
      Мислите да се не усуђују?

      1. Ja neznam dali je ekskluziva to što Papa nije nikada bio u Srbiji,nije bio ni u Rusiji, ipak mu je Srbija bliža.
        Što se tiče dolaska Pape u Srbiju,može ali na kolenima preko Jasenovca,kako znamo da je to nemoguće onda će se za to već pobrinuti ekumenisti u našoj crkvi, kojih nažalost uopšte nije malo.
        Činjenica je da većina naših episkopa zagovara ekumenizam,oni koji su protiv bivaju sklonjeni u stranu,ja neznam zašto je to tako ali znam da je za Srbe Vatikan bio i ostao najveći krvnik,u duhovnom,fizičkom i svakom drugom smislu i ako Belzebub,Bal ili već kako god da se životinja zove negdje stanuje trebamo se zapitati nije li to baš u Vatikanu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *