Двоструки аршини судије Жељке Јововић одавно су познати широј јавности.

На списку њених скандалозних пресуда годинама су се ређале, а једна од оних, коју овог пута истичемо, је скоро минимална пресуда команданту Специјалне антитерористичке јединице Радосаву Љешковићу, одговорном за разбијање мирних демонстрација „у крви“, злостављање и пребијање грађана Црне Горе у октобру 2015. године, али то је само једна од бројних.

Судија, очигледно има висок праг толеранције када су у питању криминалци, зеленаши или чак педофили. Са друге стране, тадашњи предсједник Мреже младих ДФ-а, Никола Бајчетић који је покушао да спријечи насиље САЈ-оваца добио је скоро исту казну као Љешковић. 

Подсјетимо да је 16. априла 2016. године пресуда Јововић Николи Бајчетићу на званичној веб страници АЕЦР-а оцијењена као покушај владе Мила Ђукановића да застраши и ућутка своје критичаре.

Минималне казне и ослобађајуће пресуде криминалцима су специјалност судије Јововић, којима се очигледно жели пред међународном заједницом створити привид да судство ипак ради свој посао. Посјетићемо на чувени случај возача тадашњег министра за људска и мањинска права Суада Нумановића, 2015. године, Едина Хамзића, који је због фалсификовања докумената осуђен на свега четири мјесеца затвора. Он је оптужен да је мијењао регистарске таблице на службеном аутомобилу који користи министар а свој чин је правдао тиме да је „желио да заштити државну имовину, али и свој и министров живот“ за вријеме Параде поноса.

Осумњичени за убиство: Три мјесеца затвора

Судија Жељка Јововић је на малу казну затвора, од свега три мјесеца, осудила и Владимира Уламу, осумњиченог за нестанак Петровчанина Немање Медина. Он је осуђен због недозвољеног држања оружја и експлозивних материја, а своју пресуду Јововић је образложила наводећи да Улама није раније осуђиван, и поред чињеница да је вјештачење потврдило да је пиштољ исправан и да је и њега пуцано а окривљени признао да је имао пиштољ, који је купио „јер му се свиђао“.

Пустила зеленаша из затвора – дан након изласка поново ухапшен због угрожавања сигурности

Због кривичног дјела зеленашења је Јововић је пустила из затвора Марка Радуловића, који је дан након што је изашао поново ухапшен због сумње да је починио кривично дјело „угрожавање сигурности“.

Судија Основног суда је Радуловића осудила на осам мјесеци затвора и новчану казну од 3.000 евра, али након што је његова одбрана понудила као јемство породичну кућу, која је процијењена на 460.000 евра и 20.000 готовине, она га је пустила из затвора. Сјутрадан је поново ухапшен по пријави Срђана Шундића, који је навео да му је Радуловић угрозио безбједност и пријетио.

Најскандалознија пресуда: Ослободила педофила јер је дјевојчица изгледала пунољетно

Док Никола Бајчетић робија у Спужу јер је хтио да одбрани своје суграђане од насиља полиције, треба напоменути на најскандалозније суђење Жељке Јововић која је 2013. године ослободила од оптужбе педофила тврдећи да злостављана дјевојчица изгледа пунољетно. Чак и особе којима је пресудила за ово гнусно дјело имају скоро па минималне пресуде: траума са којом ово дијете има да живи, и сва дјеца која су у будућности угрожена овим монструмима, не могу се платити са двије године затвора.

Подсјетимо, љекар Драган Николић (60) и обућар Шефкија Хаџајлић (60) осуђени су у Основном суду 2013. године на укупно двије године и 10 мјесеци затвора (Николић на годину затвора, а Хаџајлић на годину и десет мјесеци), због кривичног дјела посредовање у вршењу проституције 13-годишње дјевојчице.

Међутим, Момчило Шљукић (60) такође љекар, ослобођен је кривице за кривично дјело обљуба са дјететом.

Судија Јововић ослободила је Шљукића вреднујући мишљење вјештака медицинске струке др Миодрага Шоћа, који је истакао да Д.В., иако има 13 година, по физичким карактеристикама изгледа као пунољетна особа, тако да оптужени Шљукић није могао да претпостави колико има година.

Јововић је стога закључила да Шљукић није поступио са умишљајем па је ослобођен кривице.

Тројица 60-годишњака ухапшени су 23. јуна 2011. године у полицијској акцији „Веза“, због сумње да су учествовали у сексуалном искоришћавању дјевојчице. Након тог догађаја бригу о дјевојчици преузео је Центар за социјални рад у Подгорици.

Након, што је Бајчетића послала у затвор, Жељка Јововић је добила прилику да пресуди посланицима ДФ-а па је тако у случају због инцидента у холу Скупштине, осудила Милана Кнежевића на четири мјесеца кућног притвора, а остале посланике ДФ-а на условне казне. Бивши режим је наравно знао да цијени услуге Жељке Јововић, па је тако у међувремену напредовала и до позиције Предсједнице Основног суда у Подгорици, а и њен имовински картон је значајно увећан.

„Кума моја, ево смо опет актуелне. Потврђена пресуда ДФ из Скупштине”, Врховна јој одговара „сууупер“

ИН4С је писао о томе да су Јововић и Весна Меденица кума, те да јој је то била посебна „помоћ“ у напредовању и каријери.

Она је према писању Вијести, слушала и незаконите наредбе тадашње шефице правосуђа Весне Меденице, произилази из њихове телефонске комуникације достављене Специјалном државном тужилаштву.

У једној од преписки Меденица од Јововић тражи да одгоди извршење казне кућног затвора, а у другом да врати одузети телефон из доказа оптуженом у једном од предмета пред тим судом. Предсједница Основног суда истовремено са њом дијели и информацију да јој је потврђена пресуда коју је изрекла лидерима некадашњег Демократског фронта због инцидента у Скупштини.

“Погледај за Филипа Јововића да му се одложи кућни притвор. Има обавезу да заврши започете послове ради материјалне потребе”, једна је од порука Меденице упућених челници подгоричког Основног суда 1. јула 2019. године, а која свједочи о незаконитом утицају….

Јововић јој одговара: “ОК”.

Она у одговорима “Вијестима” децидно негира да је било што незаконито радила, тврдећи да се ради о приватној комуникацији, а не о било каквом незаконитом утицају због ког би сада оптужену Меденицу пријавила надлежним органима:

“Бивша предсједница Врховног суда Весна Меденица, као ни било ко други, у мом тридесет година дугом стажу у судству, никада није вршио незаконит утицај на мене, нити сам било када примала и извршавала било чије налоге у појединачним предметима, па ни предсједнице Врховног суда, због чега нисам имала разлога да бившу предсједницу Врховног суда пријавим за незаконит утицај”, одговорила је Јововић.

Поручила је и да је “нико није довео на ову позицију у правосуђу”.

“Осим моје знање, стручност и упорност, а на све позиције на којима сам до сада радила, укључујући и предсједника суда, бирана сам, а не постављана тако да никоме ништа не дугујем, па немам шта ни да враћам. Надам се да о томе јасно говоре и хиљаде донијетих одлука у предметима у којима сам поступала”.

Кућни затвор

У дописивању између двије судије, Меденица 1. јула 2019. године тражи да се извјесном Филипу Јововићу одгоди извршење казне кућног затвора: “Погледај за Филипа Јововића да му се одложи кућни притвор. Има обавезу да заврши започете послове ради материјалне потребе”, на шта је јој Јововић одговара: “ОК”.

Шест дана касније, Меденица поново ургира за исту особу, тог пута конкретније:

“Онај Филип Јововић ће ујутро у 7 предати поново молбу за одлагање наногице. Требало би ујутро у 8 да му је ставе. Може ли се везање одложити. Одговори ми”, пише тадашња предсједница Врховног суда Јововићевој 7. јула 2019. године сат прије поноћи.

Судија Јововић одговара након двадесетак минута, објашњавајући да је телефон поред ње, али да није чула поруку ни звук звона.

Преписку настављају сјутрадан, када Јововић шаље фотографије, а након три дана и поруку: “Све завршено”.

Нагласивши да у свом телефону посједује неке од порука за које су је “Вијести” питале, шефица Основног суда истакла је да ће их појединачно објаснити, а за конкретан случај тврди да је у питању била грешка:

“…Иако у телефону немам наведену комуникацију, након увида у предмет Филипа Јововића и кроз разговор са службеницима у кривичној писарници, подсјетила сам се да је у наведеном предмету, грешком службеника у кривичној писарници погрешно констатована правоснажност рјешења о одлагању казне на основу кога је окривљени позван на издржавање казне, па је након уочених неправилности, потпуно законито, уочена грешка исправљена, а окривљени упућен на издржавање казне, при чему су његове молбе за одлагање казне више пута одбијане. О наведеним, уколико је потребно, у врло кратком року можемо доставити доказе”, тврди Јововић.

Објашњавајући поруке које је добила 18. децембра 2019. године и пет мјесеци касније, Јововић је одговорила:

“Немам у телефону комуникацију за коју наводите: ‘Од Вас тражи и да погледате за повраћај телефона код Ларисе, да погледате предмет који је код судије Бецић…’, па сам, како би припремила тачан одговор, питала наведене судије да ли смо имали предочену комуникацију и на које предмете се она односи, а све претходно јер уколико постоји било каква притужба, неактивност у поступању на коју укаже било странка, новинар или предсједник Врховног суда, о томе упознам судију (на што ме обавезује и закон), али се ни оне нису могле сјетити комуникације. У сваком случају, уколико је таква комуникација заиста и постојала, она сигурно није била усмјерена на било какве незаконите радње. Уосталом… више пута сам поступала и по вашим упитима, и позивала судије како би добила информације о предмету, што сигурно није било незаконито, нити испољено као притисак, већ у интересу јавности, а прије свега странака у поступку, кроз ефикасно поступање суда”…

Ово је свако поаветало. Много вала више и њихове ‘самосталности’”, коментарисала је Меденица пресуду једне од колегиница…

За разлику од новинарских упита, које помиње предсједница Основног суда, у порукама које тврди није сачувала, Меденица јој у децембру 2019. године шаље да погледа за повраћај телефона, иако не зна има ли то упориште у Законику о кривичном поступку.

“Кв. бр 1213/19 погледај код Ларисе. Ово је за повраћај телефона оног… не знам има ли то упориште у ЗКП”.

А 30. априла наредне године само кратко: “Ип.499/20, судија Бецић Ивана”.

Меденица се интересовала и за предмет у ком је тужен вртић “Ђина Врбица”.

“…За предмет П. 4365/20. Основни суд у Подгорици. Суткиња је Ивана Бечић. Име директора вртића је Вук Станишић. Погледај ми ово. Треба ми само информација. Тужилац је отац од оног што сам ти причала”, пише она.

Јововић јој тада одговара: “Нисам вас заборавила. Ујутро ми Ивана долази. А за предмете још Нада и Горан да ми јаве…остали немају”, написала је уз додатак да “јавља све сјутра”.

У мноштву размијењених порука је и порука Јововић: “На конференцији ОСИ сам. Морамо се чути око пресуда. Нашли смо их, али се већ зна шта ће бити. Зовем Вас брзо”.

Упитана да појасни контекст, Јововић је казала да је порука тачно цитирана, али да не зна појаснити контекст:

“Тачно је цитирана моја порука предсједници Врховног суда од 5. марта 2020. године, али заиста не знам појаснити њен контекст. Очигледно смо тражили неке пресуде, уз моју констатацију да се зна шта ће бити. Уколико посједујете претходну комуникацију, која упућује на цитирану поруку, молим вас да је доставите, јер је сигурна сам у питању уобичајена комуникација административног типа”.

Тој поруци претходе, а и слиједе само поруке приватне садржине.

Волим да Врховна све зна

Жељка Јововић питала је Меденицу је ли у реду да говори на конференцији Синдиката Управе полиције, а за “Вијести” тврди да је то обавеза предсједника Основног суда.

“Предсједнице звали су ме из Синдиката полиције на неку Конференцију… На крају у агенди испаде да треба да се обратим у уводном дијелу… поред Вељовића, Љиље Кликовац… Припремила сам неки пригодан говорчић па само да питам да ли је то у реду? Ја волим да Врховна све зна”, послала је Јововић 6. новембра 2019. године.

Меденица јој одговара: “Можеш слободно”.

“Наравно да је обавеза предсједника суда да обавијести предсједника Врховног суда када говори испред институције. Из саме поруке се види да предсједницу Врховног суда обавјештавам о скупу на коме ће присуствовати представници Управе полиције, Тужилаштва и ја, као представник судства. У вријеме када је на челу Врховног суда била Весна Меденица, као и данас, уколико се било ко од судија или предсједника суда позива да присуствује на скупу и да говори испред институције, о томе обавјештава предсједника суда. Иста ситуација је и у Основном суду у Подгорици, гдје се све комуникације, па и лично ваше, поред службе за односе са јавношћу, достављају и предсједнику суда, који је сходно Закону о судовима, Закону о судском савјету и судијама, Етичком кодексу и Комуникацијском протоколу, дужан да се стара о законитом раду, али и о угледу суда”, тврди она.

На исти начин објашњава и поруку коју је Меденици послала 5. новембра 2019. године, у којој је обавијестила да је “Извјештавање за трговину људима прошло супер”.

Јововић је интересовање Меденице за предмет ИП. Бр. 121/20, објаснила поступањем предсједнице Врховног суда по притужби странке.

“Што се тиче занимања предсједнице Врховног суда за предмет Ип.бр. 121/20, из саме поруке, коју посједујем у телефону, произилази да је предсједница Врховног суда поступала по притужби странке јер након просљеђивања поруке пише – ‘Ово ми је прослиједила странка. По овоме ако је како пише човјек у праву. Провјери ми и да се чујемо’. Ријеч је о предмету који је већ био окончан, о чему сам обавијестила предсједницу Врховног суда”, казала је Јововић.

Меденица се радовала због потврђене пресуде ДФ-у
Предсједница Основног суда са шефицом црногорског правосуђа подијелила је информацију да је потврђена пресуда коју је изрекла једном од лидера Демократског фронта Милану Кнежевићу, што је ова са радошћу дочекала.

“Кума моја, ево смо опет актуелне. Потврђена пресуда ДФ из Скупштине”, послала је Јововић 20. фебруара 2020. године Меденици.

“Сууупер”, одговорила јој је она.

Јововић је, образлажући ту преписку, “Вијестима” одговорила да у телефону не посједује конкретну комуникацију, па не може детаљно образложити њен контекст:

“…Али из предоченог произилази да је ријеч о актуелном предмету за који је била заинтересована јавност и за који је било везано више јавно изречених дезинформација, па сам више пута и на јавним скуповима, гдје сам присуствовала као панелиста (на једном од њих, организованој од стране Синдиката медија, и Ви сте присуствовали) говорила о погрешном извјештавању, дезинформисању и етикетирању судија, када сам демантовала у јавности дуго присутну дезинформацију да сам кума са Весном Меденицом”, казала је она.

Јововић је неколико мјесеци прије тога поруком похвалила колегу Рада Ћетковића, који је говорио на завршној конференцији ЦЕДЕМА -”Иницијатива за оснаживање жена”.

“Посједујем и поруку за коју наводите ‘након говора судије Рада Ћетковића поручујете да ‘имате своју војску’ и иста је погрешно наведена, јер гласи ‘Ма имамо ми војску нашу добру’, и послата је 18.11.2019. године, а испред ове поруке је извјештај са завршне конференције ЦЕДЕМА ‘Иницијатива за оснаживање жена’, на којој је о положају жена у правосуђу говорио уважени и један од најквалитетнијих судија у Основном суду у Подгорици, Раде Ћетковић, због чега и пишем ‘Ма имамо ми војску нашу добру’. Уколико имате увид у цјелокупну комуникацију између мене и предсједнице Врховног суда, сигурно посједујете и поруку од 28.04.2021. године, послату у 11.48 часова у којој ми бивша предсједница Врховног суда пише ‘Жао ми је да Рада не чујем и видим како суди’, што потврђује претходну комуникацију, и заиста ме чуди издвајање ове поруке, јер из прочитаног, а имајући у виду тему којом се бавите и чињеницу да се бивша предсједница Врховног суда сада налази на оптуженичкој клупи, јавности би било предочено да имам своју војску ко зна зашто”, објаснила је.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: