(ВИДЕО) Српски хероји направили респиратор вреднији од злата
Принтскрин/РТС
У вријеме када су на тржишту респиратори траженији и теже доступни од злата, у Србији се уз домаћу памет дошло до креирања првог српског апарата за механичку вентилацију плућа. Заслуга за овај посао припада компанији “Смарт Рисрч” и Институту Михајло Пупин који су направили пет прототипских уређаја за механичку вентилацију плућа – респиратора.
Изазовна времена доносе и генијална решења. Кратак временски оквир и мотивација да се помогне људима значајно подстичу у процесу рада. Има много хероја који су испливали у доба кризе, први “борбени” редови су свакако испуњени лекарским тимовима, али тик иза њих могу бити људи који су својим иновацијама и напорним радом омогућили да Србија има домаћи респиратор или тестове на корона вирус, док је Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) развио серолошке тестове за корона вирус.
Недостатак респиратора – инспирација и подстицај
Лидери у науци конструисали су респираторе и доказали да Србија може у периоду кризе да дође до сјајних решења у кратком временском периоду. Срећна околност је да новонаправљени респриатори нису били неопходни у борби против вируса, али то не значи да неће бити употребљени након добијања свих потребних лиценци.
Огромна количина храбрости и жеље да се помогне земљи била је потребна у моменту када су се иноватори пријавили за овако изазован задатак. У тренуцима панике и претећег недостатка респиратора, притисак је претворен у инспирацију да се ради и по 16 сати дневно на машини која је све учинила поносним. Овај успјех додатно је истакао значај Института и научника који свакодневно раде, а чији резултати не “испливавају” у насловне стране медија.
Да ли ће се код људи развити трајан имунитет после инфекције или ће вирус мутирати као вирус грипа и на тај начин избјегавати нас имунски одговор? Пријети нови талас, пуно је питања, а и бројне медицинске публикације некада имају конктрадикторне закључке. Оно око чега се сви слажу је да су поседовање и руковање са добрим дијагностичким тестом кључни у сузбијању последица вируса.
Постоје двије врсте тестова: ПЦР тестови чији се узорак узима из бриса грла или носа и серолошки који мери наш имунски одговор на вирус преко мјерења концентрације специфичних антитела у нашем организму. Институт за примјену нуклеарне енергије стандардизоваће производњу тестова који ће да утврди, да ли је организам тренутно изложен или је некад био изложен вирусу Сарс-Цов-2.
Спој науке и технологије допринио је да Србија има два изума, направљена у кратком року, којима ријетко која земља сличних капацитета може да се похвали. То је потврда да се сваки уложен динар у науку и мале технолошке компаније врати десетоструко, а ништа не може бити “скупље” од живота, што се у кризним временима најбоље може приметити.
A ne no će ih ovđe načinjet.Gomila neznalica i bitangi koja sanja šverc,lopovluk i prevaru.Piii
Ništa ljudsko pri sebi nemaju,ama baš ništa