(ВИДЕО) Срећан рођендан: 20 година навијачке групе Дивља Телад из Ваљева
1 min read
Године 1967. својим рођењем Ф.К. Раднички је освојио срца многих љубитеља фудбала широм нашег града, а нарочито становницима Петог Пука, краја у ком је и рођен. Сваким даном било је све више и више заљубљеника у Раднички, љубитеља фудбалске игре и доброг провода, нормалних људи који тада нису представљали навијачку групу, нису били оно што ми данас називамо група, али су свакако били представници краја. Група људи која је своје пријатељство јачала на стадионима бодрећи клуб, ма где он играо.
За њих су све утакмице Радничког биле празник, дан који се проводи са пријатељима и уз вољени клуб, тако да су на све начине покушавали да од фудбалског дана направе спектакл, а поготово путујући са клубом, па је тако оно што ми данас називамо гостовање и тада као и сада, било нешто најлепше што један навијач проживљава бодрећи клуб који воли.
На гостовања се често кретало доста раније, да се организује роштиљ, охлади пиво и да се добро расположење пренесе са трибина на терен, а након тога се неретко дешавало да се разапну шатори и намести камп како би се продужило дружење и наставила забава.
Прича везана за заставу дужу од аутобуса и срећна лица људи прекривених њом, док само возач гледа пут којим се креће на неко ново гостовање, и даље се препричава међу старим љубитељима фудбалске игре у нашем граду.
Колико је људи бодрило Раднички на гостовањима говори податак из 1981. године када се у Осечини нашло преко хиљаду навијача Радничког. Такође, и утакмице код куће биле су масовно посећене, тако да је стадион Крушика који се користио услед лоших услова на Петом пуку углавном био крцат и тражила се карта више.
Године 1987. Раднички добија нови стадион и опет се враћа на Пети пук где се настављају многа занимљива дешавања и на коме се игра и дан данас. О броју присталица које су пратиле Раднички говори податак да су трибине које примају 500 гледалаца увек биле крцате и да је Раднички са трибина бодрило преко 1500 људи против Љига, а тај кишовити дан остаће заувек у сећању свих навијача Радничког.
Само Рале – Мосалера!