• Нацонална ТВ

(ВИДЕО) СРБИЈА ДО ШАНГАЈА – Филип Филиповић, Александар Павић

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Српски аудиторијум није довољно упознат са Кином, а требало би да буде, и то не као пропагандни постер или документарци који представљају оно што је најбоље.

“Српски аудиторијум није довољно упознат са Кином, а требало би да буде, и то не као пропагандни постер или документарци који представљају оно што је најбоље. Дошли смо у ту позицију где имамо најбоље односе са једном од највећих сила света и важно је разумети с ким имамо посла и шта то значи за нас” – рекао је политиколог Александар Павић у својој првој ауторској емисији новог серијала на Националној ИН4С телевизији “Србија до Шангаја”, која има за циљ да приближи Кину Србији и разбије митове.

Какав је осећај бити Србин у Кини и које све лепоте пружа Шангај, говорио је Филип Филиповић, студент постдипломских студија који живи дуго година у Шангају и који је ове године имао ту част да у име страних студената говори на церемонији доделе диплома на Универзитету Фудан, као најбољи страни ђак те генерације.

“Осетио сам да сам способан да могу да будем међу најбољима зато што сам одрастао у кинеском систему и то је озбиљан систем у коме свако треба да се труди да би постао неко” – рекао је Филиповић.

Он говори да је бити Србин у Кини посебна прича и да у почетку нико није знао где је Србија, али да када, како наводи, чују да је Србија некадашња бивша Југославија онда им је јасније.

“Кинези се сећају 90их година у Србији због рата и наше судбине, као и бомбардовања ‘99. године. Саосећају са нама и сматрају да делимо сличну историју, а посебно су заволели Србију због спорта, пре свега Ђоковића” – каже Филиповић.

Филиповић сматра да колико год да делује чудно, опет смо слични са Кинезима и на нас, како каже, не гледају као на друге Европљане и заједничка нам је борба за слободу и независност.

Павић сматра да Кина не жели да буде део светског поретка којем управљају Американци и наводи да је то занимљиво јер се овде доста потенцира прича да су Кинези главни глобалисти, са чиме се Филиповић слаже јер тврди да за Кинезе глобализам није идеологија.

“Када причамо о глобализму на Западу то је идеологија иза које стоји либерални капитализам и демократија, а за Кину је глобализам само економија која поштује глобална капиталистичка права у неутралном смислу” – наглашава Филиповић и додаје да Кинези имају две кључне речи у филозофији у спољној политици у којој прво виде где су слични, а да тамо где су различити те разлике ставе на страну, а све зарад циља да будемо мултикултуран народ, али да живимо у хармонији.

“Ти зарађујеш, ја зарађујем. Сви имамо леп живот, нико не напада никога и свако лепо ужива. Људи у Шангају лепо живе, а њихов циљ је да целу Кину претворе у Шангај. Да људи у свим градовима лепо живе.” – објашњава Филиповић.

Филиповић сматра да је Србија због геополитичког положаја најбитнија држава на Балкану и свако мора да сарађује са Србијом да би нешто добио на Балкану, међутим, неке државе не желе да сарађују него желе да нас, како каже Филиповић, покоре.

“Кина није таква и хтели би да сарађују са Србијом и да разговарају, а ми уз њихову сарадњу можемо озбиљно да напредујемо и сачувамо наш суверенитет” – закључује млади Филиповић.

Александар Павић истиче да постоји огроман простор у сарадњи са српско-кинеских односа на узајамну корист и да бисмо требали да истражимо на који начин је најбоље да се то искористи за све, а не само за добробит елите.

Прочитајте ЈОШ:

ИН4С тврд орах воћка чудновата: Гојко Раичевић и новинари портала ИН4С у Недељном прегледу „Српског св(иј)ета

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: