• Друштво
• Насловна

(ВИДЕО) Проф. др Лаковић: Црне тројке су државни пројекат, зашто нема реакције Катнића на свједочење Брајушковића

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Војо Лаковић

Професор др Војо Лаковић, декан Факултета за безбједносне студије у Бања Луци је, гостујући у емисији „Нескривено“ Српске телевизије у Подгорици коју уређује и води Драган Росандић, изнио своје виђење садашњег стања и актуелних проблема који оптерећују безбједносну ситуацију у Црној Гори.

Говорио је о актуелној афери која се односи на наводно отицање тајних података из Агенције за националну безбједност (АНБ), стању у полицији и цијелом сектору безбједности Црне Горе са тежиштем на неке девијантне појаве и злоупотребе служби безбједности вршених у циљу обрачуна са политичким противницима и неистомишљеницима, што је, у једном дужем временском периоду, било карактеристично за владавину Мила Ђукановића и неким другим актуелним питањима.

Професор Лаковић је, коментаришући актуелна дешавања везана за отицање тајних података, указао на лоше стање у систему безбједности и одређене пропусте у процедурама располагања и заштити тајних података у чему види одређену одговорност новог руководства АНБ и в.д. директора Дејана Вукшића, али и јасну одговорност и тешку злоупотребу појединих посланика, чланова Одбора за одбрану и безбједност, прије свих лидера СДП Рашка Коњевића, за кога се оправдано претпоставља да је изашао у јавност, обавијестио поједине медије и на тај начин заштићене податке учинио доступним широј јавности.

Осврнуо се и на стање у сектору безбједности у Црној Гори и потребу да се, након демократских и политичких промјена, створи јак и стабилан систем спреман да се супротстави свим безбједносним изазовима. Његово мишљење је да треба урадити потпуну реорганизацију полиције по моделу неких развијених и уређених земаља. И као приоритетан задатак је означио попуну менаџмента полиције квалитетним и прије свега стручним кадром како би се у врло кратком периоду урадила њена реорганизација и створила једна јака и професионална институција.

Дјеловање црних тројки

Дио свог излагања др Лаковић је посветио злоупотребама дјелова безбједносних институција у Црној Гори, посебно специјалних јединица и других дјелова система, који су спроводили тортуру и физички се обрачунавали са свима који су представљали одредјену сметњу режиму Мила Ђукановића. Ради се физичким нападима на истакнуте појединце, у народу препознатом као дјеловање Црних тројки, чиме је потврђено недавно свједочење Брајушка Брајушковића, некадашњег припадника Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) полиције Црне Горе о чему је јавност имала прилику да се упозна, посредством портала ИН4С, и Националне ИН4С телевизије.

Говорећи о том проблему Војо Лаковић је први пут јавно потврдио постојање Црних тројки и чињеницу да је и сам био жртва њиховог дјеловања половином 1999. године када је, од стране припадника безбједносних снага Црне Горе, нападнут из засједе у кањону ријеке Таре, у мјесту Црна Пода. Професор Лаковић није улазио у детаље напада који је и сам преживео, већ је дао општу оцјену таквог начина дјеловања безбједносних снага у којима се црногорска власт брутално обрачунавала са политичким противницима и неистомишљеницима, сшто је, по његовом мишљењу, био државни пројекат, а њихово дјеловање окарактерисао као државни терор.

Напад црних тројки и на пуковника Радована Алексића

Лаковић је, понављајући тврдње бившег припадника САЈ Брајушка Брајушковића, као упечатљив примјер државног терора, навео и напад на пуковника Радована Алексића из новембра мјесеца 1999. године када је, за праћење тог официра, дневно било ангажовано по 20 припадника специјалне полиције, којом приликом је, по казивању Брајушковића, на њега пуцао Миљан Перовић, један од старјешина полицијског кампа на Златици а касније и начелник Обавјештајно-безбједносног директора МО Црне Горе.

Описујући тај случај, Лаковић је, позивајући се на нека, истина незванична, сазнања Војне контраобавјестајне службе, која је истраживала напад на Алексића, изнио занимљив детаљ о важној улози Службе државне безбједности (сада АНБ) Црне Горе и њеног тадашњег шефа Душка Марковића у смислу одабира жртава и типовања људи који ће бити касније нападнути.

Војо Лаковић је, након напада у кањону Таре, водио спор против државе Црне Горе, али је његова тужба одбачена, наводно усљед недостатка доказа. Пресуду је донијела судија Љиљана Шошкић, што је интересантно имајући у виду да је баш она водила неке занимљиве спорове и судске процесе који су унапријед били предвиђени за одбацивање.

Довољно је само поменути судски процес везан за познато пребијање Александра Саше Пејановића у „бетоњерци“ од стране припадника специјалне полиције.

Лаковић је изразио чуђење да Специјално тужилаштво на челу са Миливојем Катнићем није реаговало на свједочење Брајушка Брајушковића иако је њихова пракса да за нека мање важна питања реагују и позивају људе на саслушања трагајући за изворима информација.

Проф. др Војо Лаковић је познати експерт за безбједност, искусни професионалац и полицијски руководилац, који тренутно обавља дужност декана Факултета за безбједносне студије у Бања Луци гдје предаје неколико предмета.
Каријеру је почео у Македонији, а наставио у Црној Гори гдје је обављао одговорне дужности, измедју осталог, дужност шефа будванске и барске полиције, али и начелника ЦБ Бар.
Осим у полицији радио је и у Управи царина као шеф Службе за сузбијање кријумчарења и царинске истраге, да би потом био ревизор у некадашњој Савезној управи царина, али и у царинском систему Републике Србије.

На недавно спроведеном конкурсу у Црној Гори професор Лаковић је био најозбољнији противкандидат Зорану Брђанину за функцију новог директора Управе полиције Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: