У свом подкасту, у којем је говорио о томе како ће изгледати Америка након убиства Чарлија Кирка, амерички конзервативни новинар Такер Карлсон угостио је православног свештеника Антиохијске патријаршије у Сјеверној Америци оца Тренама.
На самом почетку разговора, Карлсон је истакао да је након овог суровог убиства примјетан пораст броја вјерника који присуствују недјељним литургијама и саборним окупљањима унутар различитих хришћанских деноминација. Управо тај феномен замолио је свог саговорника да му објасни, питајући га и шта мисли шта је довело до оваквог стања у друштву, те како одговорити на овако трагичан догађај.
„Ми хришћани имамо традицију стару 2 000 година која нас учи како да одговоримо на смрт – и ми томе приступамо озбиљно, дајући себи вријеме за туговање и разумијевање. Обично 40 дана жалимо, размишљамо и молимо се. У православној традицији, ако премине владика или неко високог црквеног ранга, он се не замијењује прије четрдесетог дана. То није само из поштовања, већ зато што је тај период неопходан за правилно сагледавање губитка. Без тога, не можемо доносити добре одлуке о будућности. То је вријеме у којем покушавамо да оставимо иза себе зло, да се сјећамо доброг и да чинимо добро у част преминулог“, казао је отац Тренам.
Он је упозорио да је сада врло опасно вријеме због бијеса који се нагомилао код многих.
„Многи су преплављени гнијевом. То је разумљиво, али управо зато морамо држати до наше традиције. Морамо се молити. Ових 40 дана треба искористити за молитву и саборност“, нагласио је свештеник.
Отац Тренам је додао да је кључно за свако друштво да научи да се суочава са смрћу, нарочито данас, када савремени човјек често од ње бјежи, наглашавајући да људи све чешће умиру далеко од својих породица, у болницама и клиникама, јер ближњи нису у стању да се суоче са смрћу.
„Један од разлога наше духовне незрелости јесте управо то што не умијемо да погледамо смрти у лице. Видјети беживотно тијело подсјећа нас да ће се то десити свима – и сиромашнима и богатима. Све људске подјеле и слављење богатих, све неправде и занемаривања, пред смрћу нестају у прах“, рекао је он.
Свештеник је посебно истакао значај молитве и здравог начина туговања.
Карлсон га је упитао види ли било какве знакове наде.
„Прије него што почнемо да говоримо о нади, морамо да признамо да је Чарлијева смрт оголила нашу декаденцију и показала дубину насиља у друштву. Никада у животу нисам видио овакво стање. Након периода исламског тероризма, данас свједочимо озбиљном порасту љевичарске бруталности. Ако желимо наду, морамо најприје озбиљно да схватимо гдје се налазимо. Насиље је тежак гријех. Већ у Књизи постања видимо да је Бог зажалио што је створио човјека, јер је земља била испуњена насиљем. Када нападнете другог човјека, ви нападате самог Бога“, рекао је отац Тренам.
Он је додао да га данашњи ниво насиља не изненађује, имајући у виду безосјећајност друштва према прекиду живота у утроби мајке.
„Има ли наде? Има – али само ако постоји вјера у милосрђе Божије. Без те вјере, без покајања, нема ни наде ни будућности. Нашу земљу прождиру атеизам и ригидни секуларизам – идеологије без наде. Ипак, покајање је увијек могуће. На нама је да вјерујемо, али на нивоу народа неопходно је озбиљно и одговорно лидерство, које умије да препозна националну катастрофу када се дешава. А ми сада живимо у таквој катастрофи. Изгубили смо вјеру у Бога, закони су безбожни, универзитети искључују Бога, а земља нам тоне. Нови дан може осванути, али то неће бити могуће малим и површним поправкама“, поручио је он.
Ипак, отац Тренам нагласио је да усред свих глобалних ужаса постоји један велики знак наде – раст хришћанства.
<
„Свештеник сам већ 33 године и никада нисам видио оволико интересовање за вјеру. Имам више од 1 000 редовних вјерника. У најбољем случају, некада бих имао 40 људи годишње који се припремају за крштење. Данас их је преко 200. Људи иду ка Богу, иду ка вјери“, закључио је он.
Амин.Боже дај.