(ВИДЕО) Још један „пуцањ у празно“? Одбор неће упутити Влади петицију за враћање вјеронауке у школе

Скупштински Одбор за просвјету, науку, културу и спорт разматрао је на данашњој сједници петицију за увођење вјеронауке у државне школе. Чланови Одбора донијели су одлуку да петицију не упуте Влади Црне Горе у даље процедуре. Предсједник Одбора Никола Ровчанин казао је да ће се консултовати са секретаријатом на који начин да Владу обавијесте о овој петицији.

“Ни овај процедурални закључак није прошао, па ћу се консултовати са секретаријатом на који начин да Владу Црне Горе обавијестимо о овој петицији или ће то урадити генерални секретар”, казао је Ровчанин.

За закључак је гласало пет посланика владајуће већине, док се пет из опозиције није изјашњавало.

Посланица ПЕС-а Бранка Марковић казала је да за омладину вјеронаука може бити ослонац у периодима личних дилема и преиспитивања, нудећи им снагу да се лакше носе са проблемима.

„Вјеронаука не служи само за учење о богу већ учење како бити бољи човјек. Међутим, треба бити обазрив и водити рачуна да ли је прави тренутак да ЦГ прати праксу европских држава који имају вјеронауку у образовним системима. Мишљења сам да ову тему треба пребацити из скупштинских прича на стручни научни терен, да о томе полемише неко стручан из те области“, истакла је Марковић.

Независна посланица Радинка Ћинћур казала је да и кад не би имала став о овом питању, аларм би био петиција цивилног сектора која нас врло јасно упозорава шта треба да урадимо.

„Да ли нам требају мислећи појединци или вјерујући послушници? Мислим да ћете се сложити да нам у школама треба више емпатије и часова лијепе музике“, истакла је Ћинћур.

Она је поручила да Дарвин и наука не иду заједно и додала да би академска заједница требало да заузме став.

Посланик Покрета Европа сад (ПЕС) Дане Марковић поручио је да сматра да је ријеч о најобичнијем примјеру драматизације, те да нема потребе да се расправља о овоме.

„Одговор је крајње једноставан- вјеронаука има своју методологију, наука своју, могу да живе под истим кровом, али под истим кровом не могу да се практикују и изучавају. Нећете у цркви, џамији или било гдје видјети свештеника који практикује и приказује неки хемијски експеримент. Тако мислим да у просвјетним установима нема потребе да постоји предавања о настанку земље онако како га виде различите религије“, истиче Марковић.

Посланик Бранислав Ненезић истакао је да је вјера осјећај који сви градимо у себи, онако како смо учени у кући.

„Никако да моју или било чију дјецу треба да учи ко зна које наставно лице.. Ко може да предаје вјеронауку? Имамо ли ми катедру на УЦГ за вјеронауку? Гдје ће се обављати настава у школама? Којим скупоцјеним возилима ће та лица долазити? То су главна питања“, нагласио је Ненезић.

Казао је да ће се оваква питања одлучивати још једним „лајком и срцем на Воцап групи Скупштине Црне Горе“.

„Који су уџбеници из вјеронауке? Постоји ли? Ко га издаје? Ко ће га писати?“, упитао је он.

Бојанић Лаловић је питала ко ће да предава тај предмет у школама, и додала да се „Историја религије“ изучава као изборни предмет у 9. разреду основне школе.

Одговарајући на питање, Обрадовић је казао да уколико се уђе у ову причу, мора се приступити веома озбиљно, како би избјегли замке које сви имамо.

„Неће се појавити људи у мантијама или одорама и промијенити школу… То значи да пружамо могућност дјеци да кроз додатни изборни предмет се едукују“, рекао је Обрадовић.

Вуковић Куч је казала да би се увођењем вјеронауке увела највећа подјела међу ученицима.

„Они који би се одлучили да не наукују у вјери би себе обиљежили или би их други стигматизовали као оне коју су невјерници. Секуларизам подразумијева одвојеност цркве и државе. Сада желимо да уводимо нешто што је науковање у вјери. То је баш атак на Устав ЦГ и Закон о општем образовању и васпитању“, казала је Вуковић Куч.

Посланица ДПС-а Зоја БојанићЛаловић истакла је да се обраћање невладиних организација не смије третирати као драматика. Она је рекла да се давањем мишљења за увођење вјеронауке у државне школе, крши Устав у континуитету.

„Не можемо доводити у исту раван религијско образовање и људска права. Вољела бих данас да ми објасните шта желите – религијску наставу или образовање о религијама? Велика је то разлика. Разлика у односу на праксу европских земаља је у вјероисповиједним и невјероисповиједним образовним предметима, који имају за циљ развој толеранције, мултикултуралности и прихватање различитости. То су предмети који подразумијевају упознавање са религијама“, истакла је Бојанић.

Поручила је да се о овом питању мора отворено разговарати, као и да је ово урушавање образовног система.

Посланик Васо Обрадовић истакао је да се сувише драматизују ствари које су нормалне. Он је казао да заборављамо ствари које су нас „као традиционално друштво одвајале од других народа“ а то су духовна и морална црта, као и културни аспект. Све те особине су, додаје, проистекле из вјерских питања.

„Од нормалне појаве правимо тензије. Наша дјеца имају право да се упознају са својом културом и идентитетом. Трећи аргумент је развијање моралних и етичких вриједности. Увођењем вјеронауке као изборног предмета можемо допринијети међурелигијском дијалогу и разумијевању између народа које живе на нашем географском подручју. И на крају, битна је педагошка и васпитна улога коју би тај изборни предмет имао“, навео је он.

Поручио је да се мора раздвојити вјерско дјеловање од вјеронауке.

Члан одбора и посланик ДНП-а Драган Бојовић казао је да треба размотрити петицију коју је потписало 6.000 грађана Црне Горе а представнике невладиних организација замолио да допис прослиједе државама ЕУ и западне демократије, и да њима објасне шта је секуларна држава.

„Очигледно да ни они тамо то не знају. Чињеница је да у већини тих земаља вјеронаука постоји у одређеном облику, у зависности од законских рјешења. Секуларност не значи суспендовање религије и вјерских заједница“, казао је Бојовић.

Он је истакао да од комунизма имамо „борбени однос према вјери и религији, као да је то нешто лоше и страно и не иде са секуларним уређењем“.

„Подржавам ову иницијативу грађана да вјеронаука буде један од предмета који може да се изабере, а и не мора. Мислим да чак у сфери сузбијања борбе против насиља то само може да помогне, не може да одмогне“, додао је он.

Замјеница предсједника Одбора Александра Вуковић Куч казала је да су на скупштинске адресе добили дописе око 90 невладиних организација у коме се наводи да државне школе не смију постати простор за вјерске подјеле.

„Ако неко од посланика није имао увид у допис невладиног сектора да обавезно погледа и види шта пише у допису, јер је важна за наш рад и будућу перспективу Црне Горе – какву је стварно желимо“, казала је она.

Предсједник Одбора Никола Ровчанин нагласио је да је електронска петиција о увођењу вјеронауке у државне школе, покренута 11. марта у складу са Уставом Црне Горе.

„Сматрам да Одбор треба да поштује приницип отворености парламента и законодавну активност. Подсјећам да је ово једина петиција Парламента која је досегла 6.000 и која је стигла на Одбор. Иницијатива о укидању Тик Тока кад досегне 6.000 и она ће се разматрати“, казао је Ровчанин.

Он је казао да ова иницијатива није неспојива са секуларном државом јер секуларизам, како је рекао, не налаже атеизам и антитеизам.

„Морамо да поштујемо иницијативе грађана и да их разматрамо у том дијелу“, рекао је Ровчанин.

Иницијатор петиције је Теодор Миланко. Петиција је покренута 11. марта, а 19. марта је имала довољан број потписа.

(РТЦГ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: