(ВИДЕО) Одржана трибина “Академик Дарко Танасковић – светионик српске интелектуалне аристократије”
1 min read
Фото: ИН4С
Трибина посвећена стваралаштву Дарка Танасковића под називом „Академик Дарко Танасковић – светионик српске интелектуалне аристократије” одржана је 14. децембра у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада у организацији Института за политичко умрежавање. У програму су учествовали епископ бачки проф. др Иринеј Буловић, проф. др Ненад Кецмановић, проф. др Миле Бјелајац, проф. др Жељко Симић, академик Дарко Танасковић и модератор трибине Александар Ђурђев.
Пред високим црквеним и градским представницима, које је дочекала помоћница директора КЦНС Сунчица Марковић, градоначелником Новог Сада Миланом Ђурићем, универзитетским професорима, студентима и Новосађанима у свечаном тону одржана је трибина посвећена академику Дарку Танасковићу, једном од водећих српских интелектуалаца, несагледивог научног доприноса у филологији, оријенталистици, преводилаштву, дипломатији, тачније, најшире посматрано, у свим областима академског бављења језиком и културом.
Његова светост патријарх Порфирије обратио се многобројној публици опазивши да низови похвала самом академику Танасковићу нису потребни, али да, ипак, „хвалећи њега, ми чинимо нешто што је нама потребноˮ, а то је да „подстичемо себе да идемо трагом подвига и трагом трудаˮ, баш као уважени професор, који је то чинио „из љубави и одговорности према народу, али и према дару који је добио од Богаˮ.
Епископ бачки Иринеј у сличном је тону истакао да су живот и дело академика Дарка Танасковића заправо узор и потврда „живота и његовог смислаˮ, одлучивши се да нарочит осврт направи на професорово вишедеценијско бављење исламом, одувек присутним и на нашим просторима, сматрајући да посебна заслуга за могућност да ислам „упознамо свестрано, без предрасудаˮ управо припада академику Танасковићу. „Слично се може рећи и о његовом сведочењу о римокатоличкој срединиˮ, наставио је епископ бачки Иринеј, наглашавајући боравак академика Танасковића у Ватикану, као и поједине важне дипломатске потезе, пресудне за национална питања. У оба случаја омогућено је „боље међусобно разумевањеˮ, и то „увек са истраживачком и научном подлогомˮ, „са истим ставом дубинског познавањаˮ, закључио је епископ бачки Иринеј.
Проф. др Ненад Кецмановић осврнуо се на својеврсни дар академика Танасковића да једнако прича за бруцоше и докторанде, и на академском и на пучком језику, нагласивши да је он, као оријентални филолог, „ушао у душу исламског светаˮ. Проф. др Кецмановић упутио је на свестрану присутност и бројне теме којима се његов колега и пријатељ бави, подсећајући тако на преданост какву су имали некада Дучић, Андрић, Црњански.
Једнако у духу пријатељског говора, наклоности и позива на праћење узора и врлине, проф. др Миле Бјелајац нагласио је да активан ангажман академика Танасковића, онај који „по хабитусуˮ доживљава „као свој дневни позивˮ, представља нарочиту слику коју шаљемо свету, док његово укупно животно и патриотско, а и стручно и научно деловање, значе само једно – да се „од Дарка увек, слушајући, учиˮ.
Komunisti na okupu iz komunističkih porodica.