(VIDEO) „Mama će da me rodi ponovo, i daće mi još lepše ime“
1 min read
Milica Rakić
Milica Rakić je rođena u Beogradu 9. januara 1996. godine. Njeni roditelji su Žarko i Dušica Rakić. Ima starijeg brata po imenu Aleksa.
Između 9 časova i 30 minuta i 10 časova uveče, 17. aprila 1999. godine, trogodišnja Milica bila je pogođena fragmentom bombe, nalazivši se u kupatilu na drugom spratu svoje kuće i Ulici Dimitrija Lazarevića Raše broj 8, u Batajnici, predgrađu Beograda. Kuća je bila udaljena 1 kilometar od nekadašnjeg aerodroma Batajnica. Batajnica je bila meta NATO-a više puta u toku svog napada na Jugoslaviju, koji je trajao od marta do juna 1999. Miličina smrt bila je trenutna. U trenutku stradanja, devojčica je sedela na noši. U napadu je bilo ranjeno 5 civila.
Preminula Milica sahranjena je 19. aprila na Batajničkom groblju. Istoga dana, jugoslovenski ministar za informisanje dao je izjavu u kojoj pripisuje njenu smrt „NATO kukavicama”.
Kanonizacija i freska Milice Rakić
Slučaj tragične devojčicine smrti pokrenuo je inicijativu u nekim delovima srpske javnosti da Srpska pravoslavna crkva kanonizuje Milicu Rakić kao svetu. U manastiru Tvrdoš, koji se nalazi blizu grada Trebinje, u Bosna i Hercegovina je 2004. godine rađena freska Milice Rakić, na kojoj se nalazi opis nje kao novomučenice. U to vreme, Srpska pravoslavna crkva je objavila da bi uzela u obzir kanonizaciju devojčice samo ukoliko bi njen kult bio široko rasprostranjen.
Dobrica Erić, naš poznati pjesnik, napisao je pesmu „Čiko ja tebe gledam s neba“, u znak sjećanja na Milicu Rakić i svu djecu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine.
ČIKO JA TEBE GLEDAM S NEBA
Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.
Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.
Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe… i tvoje ruke.
Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.
Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.
Tada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.
Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!
Milo je veleizdajnik. Milo je špijun i švercer. Za prljave pare prodao je svoj rod i svoju braću! Goreće u paklu zajedno sa ustašama, Pavelićem i Hitlerom. Da je to bila 1941 Milo bi na Cetinju vikao Viva Duče! Viva Musolini!
Najveću bruku napravio je Milo Djukanović koji je predao zločincima Crnu Goru na tacni…..bez referenduma jer je znao kako bi prošao….ali , bio je ucijenjen odavanjem tajni iz Afere Telekom koja je za tu priliku aktivirana pred Američkim sudom…
Tako je njegova sloboda i vlast plaćena vječitom brukom za Crnogorce …..
Milice, Sunce, Radosti Suzama Orosena….
Milice, Cedo, Ljubavi Roda Tvojega Ispacenoga….
Milice, Sreco, Ptico Otprhnula ka Zvjezdama….
Milice, Svjetlosti, Iz Mraka ka Nebu Uznesena….
****************************************
Milice, Andjele, Suzo Moja….
Rano i Neutjeho Roditeljska….
Neka Bog Cuva Tvoje Roditelje i Brata….
Neka Tebe i Tvoje Vrsnjake Opet Rodi….
U Svoj Nasoj Buducoj Djeci….
Neka je Sveta NovoMucenica, Mala Milica Nasa….
I Sva Neduzno Postradala Srpska Djecica….
Hvala Milivoju Lemiju Mrdakovicu….
Za Neutjesnu Suzu i Ljubav Milici, Malom Andjelu….
I nekoliko dobrih domaćih, srpskih pjesnika iz Crne Gore pisalo je emotivne stihove na ovu strašnu temu, ali vas baš briga za njih, važno je da bude Gledić i nije važno što u Srbiji nikom ne pada na pamet da li postoje, a što i da postoje, kad ih ni IN4S NE PRIZNAJE. Znam da ovo nećete objaviti, ali eto, napisah i spasih dušu.
Prokleti bili svi koji su bombardovali Srbiju Crnu Goru i Republiku Srpsku,! A mi u Crnu Goru pored svega što su zlikovci radili mi usli u tu fasisticku organizaciju! Sramota i Bruka, treba referendum da se održi da vidimo daki ce vise od 20 procenata ljudi biti za ostanak u zločininacku organizaciju nato! Njihove žrtve NIKADA ne smijemo oprostiti niti zaboraviti!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Najveće dostignuće domaćih izdajnika je ulazak u đavolju terorističku organitaciju. Vječnaja pamjat svim malim anđelima stradalim od tih zlotvora.
Ah krvnici,nema oprostaja,zlocincima sektasima!!!I sad kad slusam ove nase izdajnike i vidim ovo,u stanju bi bio zubima i klati!!!