(ВИДЕО) Лазански ексклузивно: Зашто Москва 1991. није могла да подржи војни пуч у СФРЈ

Због чега Русија 1991. године није могла да подржи војни пуч у СФРЈ, и како је генерал Вељко Кадијевић у последњем тренутку спасен од изручења Хрватској? Поводом смрти последњег совјетског маршала Дмитрија Јазова, Спутњик објављује ексклузивни разговор са амбасадором Србије у Москви Мирославом Лазанским, који је Јазова интервјуисао 1988. године.

О томе у екслузивном разговору за Спутњик говори амбасадор Србије у Москви Мирослав Лазански, који је, као војнополитички коментатор и новинар, још прије више од три деценије интервјуисао последњег совјетског маршала Дмитрија Јазова, који је данас у 96. години живота преминуо у Москви.

„Маршал Јазов је био јако добар стратег, под њим су извршене одређене реформе тадашње совјетске армије. Није било лако време – у то вријеме је Горбачов био на власти у Кремљу, тражиле су се реформе које су заправо смањивале војну моћ Совјетског Савеза. Јазов је тражио дисциплину и ред, био је поборник враћања совјетске армије из Авганистана. Додуше, док је он био министар одбране совјетска армија се и вратила из Авганистана. Када сам имао интервју с њим, у децембру 1988. године, пренио сам му личну поруку тадашњег министра одбране Југославије генерала-армије Вељка Кадијевића. Послије тога, 1991. године, маршал Јазов је био у групи која је организовала пуч против тадашњег генералног секретара Михаила Горбачова и по речима генерала Ивашова, никад се није одрекао те своје одлуке о пучу и сматрао је да је то требало урадити, али да није урађено на прави начин“, прича Лазански

Доласком Бориса Јељцина на власт маршал Јазов је остао и без пензије и био је ухапшен због улоге у пучу, да би касније био враћен на мјесто генералног инспектора Оружаних снага Руске Федерације, подсјећа амбасадор Лазански.

Он наводи и да је у паузи мартовских сједница Врховне команде у подземном објекту „Караш” у Топчидеру, генерал-армије Кадијевић отпутовао у тајну посјету маршалу Јазову у Москву ради виђења совјетског погледа на догађаје у Југославији и директно га питао да ли Москва може да подржи евентуални војни удар у СФРЈ.

Јазов није могао да пружи потврдан одговор јер је и СССР у то вријеме био у превирању и пред распадом.

„Касније је Кадијевић искористио то пријатељство са маршалом Јазовом да би добио статус политичког емигранта и отишао у Москву да живи, гдје је и умро“, додаје Лазански.

Присећајући се интервјуа из 1988, Лазански истиче да је маршал износио занимљиве ставове у односу на Запад и да се, пре свега, видјело његово „велико незадовољство због уговора о редукцији ракета средњег и кратког домета, потписаног у Вашингтону“.

„Он је био против тог споразума, сматрајући да он лишава Совјетски Савез ударне моћи кад су у питању ракете кратког и средњег домета. Уосталом, послије толико година видимо да су Американци изашли из тог споразума, а онда на крају и Руси. Тај Споразум је практично поништен, а маршал Јазов је био далековид у том смислу што је још тада сматрао да тај Споразум за Совјетски савез није добро решење, док је Горбачов у жељи да шармира Запад и на неки начин заустави трку у наоружању и да приближи што више Москву Вашингтону пристао на оне услове који су Американци тад наметали, с чиме се војна елита СССР није слагала. Пошто је партија у СССР имала одлучујућу ријеч то се потписало и Совјетски Савез је уклонио са европског дијела територије све своје пројектиле средњег домета СС-20, који су за Американце тад били спорни“, каже Лазански.

Коментаришући вијест о смрти чувеног маршала, амбасадор изражава жаљење и што због његове болести није успио да се поново сретне са њим, иако је тражио сусрет.

Како је изгледао сусрет са маршалом Јазовом пре три деценије и шта је Лазански доживео те московске вечери што више нико са простора бивше Југославије неће доживети, сазнајте у видео-снимку.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: