(ВИДЕО) Коло Бара и Космета: Братство што границе не зна

Између Румије и Самодреже у којој је Лазар причестио војску, преко игре и пјесме, срца Барана и њихових домаћина срела су се вечерас у једном ритму, у једној души, на једној земљи – српској, вјечној, косовској.

Недалеко од Газиместана, у Прилужју, највећем српском селу у вучитрнској општини и околини, гдје је свака кућа чувар идентитета, а свака улица доказ постојаности, вечерас се играло, пјевало и радовало – онако како само српска младост зна. Локални Дом културе био је претесан да прими све који су жељели да виде и осјете концерт под насловом „Наша срца, без граница!“ – вече посвећено љепоти традиције, снази заједништва и љубави која не познаје међе.

На сцени – два културно-умјетничка друштва, два краја, један народ. КУД „Свети Јован Владимир“ из Бара и КУД „Абрашевић“ из Прилужја приредили су програм који није био само умјетност, већ и свједочанство. Свједочанство да је српско коло живо, да је пјесма гласнија од тишине и да је загрљај јачи од свих подјела.

Публика није штедјела дланове. Емоције, овације, осмијеси и сузе радоснице преплетали су се у истом ритму као кораци на сцени. „Чуло се вечерас од Прилужја до Румије!“ – рекао је један стари домаћин, стежући руке својих гостију као најрођеније.

Барани су дочекани са хљебом и сољу, распоређени по домовима добрих и питомих домаћина у Прилужју, гдје су свака врата широм отворена, а свака вечера – братска.

Шеснаестогодишњи Балша Петковић из барског ансамбла није крио одушевљење:

„Фантастично! Ово је мој народ, моја земља. Осјећам се као код куће. Једва чекам да поново дођем!“ – каже Балша, коме је ово већ други сусрет с Косовом и Метохијом у кратком року, јер је васкршње празнике провео код ујака у Косовској Митровици.

Његов отац, Звонко Петковић, са сузом у оку додаје:

„Овакви сусрети враћају наду. Ово је живо свједочанство да наш народ има снаге и будућности.“

Импресије не крије ни Владо Ћупић из Бара:

„Ово није гостопримство, ово је породична топлина. Прилужје је вечерас било и мој дом.“

Умјетнички руководилац КУД-а „Свети Јован Владимир“ Љубица Давидовић није скидала осмјех са лица током цијеле вечери. Њена енергија, као и радост коју носе млади играчи и пјевачи, обасјала је сцену и цијелу салу, а њој је предсједник КУД-а „Абрашевић“ Здравко Здравковић на крају програма уручио и свечану плакету у знак захвалности и сарадње.

Посебан дух вечери дао је и долазак Слободана Шубарића из Доње Гуштерице код Липљана, који је допутовао да подржи догађај.

Током викенда Баранке и Барани посјетиће Девич, Високе Дечане, Пећку патријаршију, манастир Светих Архангела код Призрена и Грачаницу, гдје ће присуствовати и светој литургији.

Са члановима КУД-а из Бара је и свештеник Младен Томовић, уједно предсједник Друштва, чија присутност даје духовни печат читавом путовању.

Боравак Барана на Космету ту не стаје. За већину младих, то није излет – то је ходочашће.

„Овдје је све другачије. И небо, и тишина, и лице човјека. Космет је света земља. Привилегија је доћи као гост, али колики је тек благослов живјети у овом дијелу Србије“, каже Балша, загледан у даљину, као да већ види манастирске зидине кроз вријеме.

По завршетку концерта, братско дружење настављено је уз пјесму, домаћу трпезу и планове за нове сусрете. Барани већ сада с нестрпљењем ишчекују узвратну посјету својих пријатеља из КУД-а „Абрашевић“, јер је, како кажу, „ово било више од наступа – ово је било сретање душа“.

Прилужје вечерас није било само мјесто на карти. Било је то огњиште – заједничко. Јер кад се срца споје у пјесми, онда нема даљине. Од Бара до Косова и Метохије, једно смо коло. Један смо народ. Једна љубав.

Извор: Барски портал/М. Јовановић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: