• Друштво
• Насловна

(ВИДЕО) „Хожденије по мукама“ Николе Челебића: Пјесму „Белведер“ посветио властитом „страдању“ и „херојству“

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Посебан утисак оставља Челебићево свједочанство да су белведерски "див-јунаци" успјели да надвладају чак и неописиву суровост "прохладне љетње ноћи" која је, реално, била и највећа препрека њиховом несметаном, здруженом брукању на Цетињу.

Никола Челебић и његова "црква"; фото: Аналитика

Група грађана Цетиња 9. маја, на Дан Европе и Дан побједе над фашизмом, организује окупљање на Белведеру (прецизније – Крушевом ждријелу), на којем ће послати, како наводе, јасну поруку да “неће устукнути пред руским и српским пионима у Црној Гори”.

Подсјетићемо да су, током владавине ДПС-а, многи Цетињани „устукнули“ пред историјом и традицијом, претварајући се у апологете фашистичких сарадника – Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије. Такође, веома уредно „танцују“и пјевају уз „глазбу“ сљедбеника усташтва – Томпсона и Мирослава Шкора. Логично је што се, у њиховој „стваралачкој уобразиљи“, баш Срби и Руси јављају као кључни проблем.

А, као „шлаг на торти“, дошла је музичка нумера „Белведер“ колоритног Николе К. Челебића, као одговарајућа увертира пред поменути догађај на Крушевом ждријелу, уз поруку – “Белведер, 9. мај, бићу ту”.

Челебић је аутор музике и текста, док је аранжман радио Сенад Дрешевић.

„Ненаметљиво“ и „скромно“, у духу „слободарских“ традиција Милових пионира, ток и тековине „Белведерске битке“ (која се одиграла искључиво у главама шачице лажикомита, која је паљењем аутомобилских гума, насртањем на полицију и урлањем покушала да суспендује Уставом гарантована права највећој вјерској организацији и већини грађана) Челебић сагледава кроз властите „напоре“ и „жртву“, што овој нумери даје посебан „квалитет“ и „животност“.

Стихови као да су исписани „крвљу“ из ауторових „рана“ (којих, засигурно, није било),  док музика изванредно осликава „дубину“ ауторових – „патриотизма“, „патње“ и „одлучности“ (који – не постоје) да отаџбину одбрани од (такође – непостојећих) непријатеља.

Посебан утисак оставља Челебићево свједочанство да су белведерски „див-јунаци“ успјели да надвладају чак и неописиву суровост „прохладне љетње ноћи“ која је, реално, била и највећа препрека њиховом несметаном, здруженом брукању на Цетињу.

Ипак, било би (по)грешно не поменути и „ран(иј)е радове“ Николе Челебића, којег је као „аутентичног“ дукљанско-комитског хероја „породило“ упокојено „Зумирање“, уреднице и водитељке Славице Крушчић Васовић.

Челебић је већ у првом наступу на РТЦГ далеко надмашио све перформансе Мирашеве НВО ЦПЦ, церемонијално налагање букве и крштење лијевом руком, плејаду богобораца и србофоба који су гостовали у поменутој емисији – „револуционарном“ идејом да у својој „цркви“ ослика лик водитељке!

„Ви сте прва особа којој сам на тему цркве дао интервју. Када би сте ми дозволили, ја бих био први тај који би у својој цркви насликао ваш лик, да покажем свијету, Евопи, људима да ми цијенимо новинаре, праве новинаре… Биће ми част и задовољство ако се ваш лик нађе на зиду, иако то канонски можда није у реду…“ рекао је вактиле Челебић.

Ако ништа друго, дешавања на Цетињу ваља овлаш испратити – макар због „патриоте“ Челебића.

Након „фреске“ и „пјесме“, можда домаћу јавност „обрадује“ новим „умјетничким“ дјелом, достојним свог аутора и актуелног црногорског друштвено-политичког тренутка.

А, у том случају, смијех је загарантован.

Прочитајте још:

„Пљуште“ честитке Кривокапићу поводом ступања на дужност министра: Срећан Ранко, свима који славе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: