• Мозаик
• Насловна
• Топ 0

(ВИДЕО) (ФОТО) Зашто је милион Британаца на протесту? Прогон хришћана трајао деценијама – скрнавили им цркве и гробља, заташкавали злочине

1 min read

7 сати ‎ ИН4С

Најмасовнији скуп „Unite the Kingdom“ у Лондону изненадио је свјетску јавност.

Британци, након деценија ћутања, устали су против политичких елита које су од њихове земље направиле експериментално игралиште либералне идеологије. Томи Робинсон позвао је народ да брани своје насљеђе, а Илон Маск је видео-поруком поручио да Британија клизи у губитак идентитета.

Прогнани у сопственој земљи

Масовност скупа није случајна. Британци већ годинама гледају како се хришћани, већинска вјера у њиховој земљи, третирају као грађани другог реда. Године 2020. са крова баптистичке цркве у Чедвел Хиту један мигрант, чије је име познато британској јавности,  насилно је скинуо дрвени крст са баптистичке цркве. Суд га је гонио због злочина из мржње, али је случај брзо гурнут у страну.

Уочи Великог петка ове године, црква Светог Јакова у Лејланду код Престона била је мета вандализма. Оскрнављено је 40 надгробних споменика и зидови цркве су били ишарани порукама и опсценим графитима, укључујући и натпис „Бог је лаж“. Полиција је напад оквалификовала као злочин из мржње, док је свештеник Марк Волверсон изјавио да је ово најтежа ствар коју је доживио у 28 година службе, пренио је БиБиСи.

Уочи Божића 2021. провалници су упали у цркву Светог Петра у Апeр Арлију (Вустершир), гдје су поред крађе предмета, уринирали поред олтара. Том приликом разбијен је прозор, оштећене клупе и клавир, а из звоника су украдена звона, конопци и кутија за прилоге.

У јулу 2017. црква Светог Томе у Лутону била је мета вандализма, када су на зидовима осванули графити са натписима „Антихрист“, „Пакао те чека“ и „Пази на звер“. Полиција Бедфордшира је догађај квалификовала као злочин из мржње, а свештеник Дејвид Александер потврдио је да је боја још била мокра када је стигао. Вандал је такође оставио поруке у вези са трансхуманизмом.

У априлу 2023. сребрни црквени крст у цркви Свих Светих у Бејквелу, Дербишир, био је прекривен избјељивачем током неуспјелог покушаја крађе, који је прекинуо члан парохијане који је дошао у цркву да се помоли.

Февруара 2025. још једн случај вандалског скрнављења догодио се у цркви Свете Хелен у Вест Кеалу код Спилсбија, када су непознати починиоци уништили дрвени крст за процесију и мањи дрвени крст на олтару – оба разбијена.

У мају ове године група вандала исписала је свастику и натпис „Hail Hitler“ на врата цркве Свих светих у Лиду, а поред тога су разбијени прозори, укључујући и оне у дечјој капели.

Седамнаестогодишњи Данијел Финеrти 2015. године осуђен је на четири године малољетничког притвора због паљења историјске цркве из 19. вијека — All Saints у Флиту, Хемпшир. Црква, која има статус споменика културе другог степена (Grade II-listed), претрпјела је штету процјењену на око 4,5 милиона фунти.
Момак је први пут  покушао да подметне пожар неколико дана раније, запаливши Библију, али без већих последица; шест дана касније вратио се, насликао крст дезодоранс спрејом на зиду поред олтара и потом га запалио, што је изазвало разоран пожар.

Само 2023. године у Европи је забиљежено 2.444 злочина из мржње против хришћана, а Британија је у самом врху. Подаци званичне британске полиције кажу да је за пола године пријављено више од 700 религијских напада на хришћане. Дакле, није у питању случајност – већ образац. Ствар је тежа када се узме у обзир да хришћани у Британији до сада нису представљани као жртве. Иако су многи процесуирани као злочин из мржње, медијско покривање таквих догађаја бивало је углавном јалово.

Маск отворио забрањену тему

Када је Илон Маск почетком године позвао на ослобађање Томија Робинсона, британски медији су то дочекали са подсмјехом. Али Маск није стао. Услиједио је низ твитова у којима је подсјетио јавност на најмрачнију епизоду савремене Британије – педофилске банде које су дјеловале деценијама широм земље.

Ријеч је о случајевима из Ротерхама, Телфорда, Манчестера, Оксфорда, Хадерсфилда, Олдхама… Огроман број дјевојчица, углавном бијелих и из проблематичних породица, прошле су кроз пакао – силовања, дрогирања, психичка мучења и трговину људима.

Ријеч је о групи пакистанских педофила. До дјевојчица су долазили тако што би се млади муслимани спријатељили са бијелим дјевојкама у Великој Британији, а затим би их „предавали“ старијим мушкарцима који су потом постајали њихови „момци“. Тада би услиједила групна силовања, мучења, застрашивања. Ове банде у Британији постоје и дјелују још од деведесетих година, а у медијима је о овој теми било врло мало ријечи.

Жртве су искључиво биране међу дјевојчицама које нису азијског поријекла и исламске вјероисповијести и углавном су то била дјеца из проблематичних породица или из домова за незбринуту дјецу.

Директор организације младих муслимана Фондације Рамазан Мохамед Шафик, је рекао да је у неким дијеловима азијске заједнице присутан расизам и да млади мушкарци сматрају да бијеле дјевојке немају исте моралне стандарде попут њихових мајки и сестара и да не заслужују исто поштовање. Шафик  је наљутио неке своје сународнике изјавама да полиција није довољно агресивно водила случај из страха да се то не окарактерише као расистичко поступање због опсесије „доктрином политичке коректности“.

„Пакистанци знају да ако врбују дјевојку из азијске заједнице, да ће се то брзо сазнати, али дјевојке бијеле пути су доступне тако да они мисле да могу да се извуку са тим“, казао је он.

Када је случај из Рочдејлу доспио на суд, отворено је питање расе и вјероисповијести. Било је протеста, а демонстранти су носили плакат са натписом „наше дјевојчице нису Халал месо“.

У самој судници првооптужени Ахмад је жестоко узвратио оптуживши британску пороту за расизам, а бјелопуто британско друштво за занемаривање својих дјевојчица и толерисање, чак и охрабривање њиховог лошег понашања.

„Ви бијелци их обучавате за секс и пиће, тако да су оне потпуно обучене кад дођу до нас“, рекао је он.

Порота је деветорицу прогласила кривима а двојицу је ослободила. Судија их је осудио на укупно 77 година затвора.

„Они играју на муслиманску карту, претварајући се да су добри муслимани, али нису“, каже Ирфан Кишти који руководи образовним програм при једној џамији. „Ово је велики гријех по исламу, да се примјењује шеријатски закон, казна би била много већа“.

Истраге су показале да је главни разлог зашто су институције игнорисале ужасе – страх да не буду оптужене за расизам. Починиоци су у огромној већини били мушкарци пакистанског поријекла, често организовани у групе које су дјеловале по истом обрасцу. Али у службеним извјештајима годинама се није смјело ни поменути њихово етничко поријекло.

Новинар „Тајмса“ Ендрју Норфолк још 2012. године документовао је цијели механизам: „култура ћутања“ која је омогућила да се злочини настављају, иако је полиција имала имена и доказе још почетком двијехиљадитих.

Сада су Британци одлучили да је са том „културом ћутања“ завршено и коначно су дигли глас против системског прогањања и узнемиравања хришћана у својој земљи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: