Човек је најслабија карика сваког система, Горан Матић у “Српском свијету”
1 min read
„Језик информатике, када се преведе на српски, јако је сиромашан, тек је у повоју. Зато користимо израз сајбер, или још боље кибер секјурити (безбедност). Конкретни проблем везани за ову врсту безбедности имају три компоненте: политичку, правну и технолошку. Технолошком се баве стручњаци за информационe технологије, а ја се бавим овим двема. Сајбер простор није само интернет простор, већ и опрема: рачунари, сервери, мрежно повезивање, енергија…“, на самом почетку „Српског св(иј)ета“ за Националну ИН4С ТВ неке од основних појмова, који често стварају недоумицу, објашњава Горан Матић, ескперт за сајбер безбедност.
Стручњак који предаје предмете из ове области на више одсјека на овдашњим факултетима, подијелио је са нама информације о томе како се сајбер безбједност третира у региону, какве су тенденције у свијету, да ли их и како пратимо, какве су нам могућности, од чега те могућности зависе, и то кроз врло једноставне примјере дајући историјски пресјек.
Посебан осврт дао је на последњих двадесетак година, када је евидентно убрзање дигитализације система, али и самог човјека:
„Последице модерних технологија су огромне по човека: човек губи нешто што се зове хуманост. Погледајте генерације ’80- их, ’90- их и 2000- тих и могућности њихове комуникације. Модерне генерације иду на мреже и њих не можемо ни да пратимо“, наглашава гост Српског св(иј)ета.
„Канцеларија за информационе технологије има своју агенду, задатак премијерке Владе Србије Ане Брнабић је да дигитализује државну управу у највећој могућој мери“, каже наш саговорник и објашњава колика је цијена тог процеса, у финансијском и људском смислу, које су јој могућности и које су мане:
„У односу на регион, ми смо направили помак, али када се упоредимо са Естонијом или Великом Британијом, наши резултати су врло скромни. Међутим, Чешка је много испред нас, али ипак њен председник владе Андреј Бабиш дошао је да види како тече процес вакцинације код нас. Мени је то фасцинантно, познавајући скептицизам Чеха према Истоку“, објашњава господин Матић неке односе који могу да дјелују нелогично.
„Тренутно човек задаје критеријуме ( за обраду података), али се плашим да тренутак кад их буде задавала машина није далеко. Нове технологије отварају нове технологије. Једноставан проблем ћу вам предочити кроз филм „Терминатор“: технологија прогласи човека проблемом и тражи његову елиминацију“,како сликовито каже за Националну телевизију експерт из ове области – научна фантастика постаје стварност.
