Veliki intervju Kapetana Dragana: Srpski izdajnici su me prodali Hrvatima

Nakon više od 13 godina provedenih u pritvoru i zatvoru, Dragan Vasiljković poznatiji kao kapetan Dragan u intervjuu za Espreso.rs govorio je o danima provedenim u zatvoru u Hrvatskoj, o tretmanu koji je tamo imao, ali i o planovima u budućnosti.

On se takođe osvrnuo i na komenare potpredsednice Narodne stranke, Sandre Rašković Ivić, ali i Sonje Biserko.

Spisak vaših prijatelja u Srbiji je dugačak: Lane Gutović, Vesna Jugović, Bora Đorđević, Linda Karađorđević… Ko vas je prvi nazvao kad ste oslobođeni? Ko vas je sve zvao?

– Prvo su se javili moji ratni drugari jer oni su imali prvi informaciju o mom dolasku, a među prvima od poznatijih su bili, Vesna Jugović, Big Lale, Dejan Lučić, Vanja Bulić. Zatim gotovo svi iz državnog aparata i Srpske Pravoslavne Crkve. Još uvek zovu, evo deset dana kasnije ne smanjenim intenzitetom sa svih kontinenata. U pomoć mi je pristigla jedna od bivših sekretarica iz vremena Fonda Kapetan Dragan, moja verna Snežana Vuletić koja mi je pomogla da ovladam tehnologijom i postavim malo nekakvog administrativnog reda.

U samoizolaciji ste još 20 dana. Kako provodite vreme u karantinu, gde se trenutno nalazite? Šta vam je na umu ovih dana, i da li se privikavate na slobodu?

– Na sigurnom sam i vrlo udobnom mestu, drugari su mi obezbedili sve što mi treba da preživim izolaciju. Telefon sa neograničenom minutažom, dobar računar, gitaru, lepu veliku kadu u kupatilu, modernu kuhinju gde sam mogu da spremam sebi hranu…

Gledate TV verovatno, i pratite vesti. Šta se promenilo otkad ste poslednji put bili u Srbiji?

– Na žalost, baš nemam vremena da gledam televiziju. Još nisam stigao da odgovorim na sve propuštene pozive, preko dana odgovaram na pozive iz severne, a noću sa južne hemisfere. Spavam u etapama i tako će biti sve dok pozivi malo ne utihnu. Dajem sve od sebe da odgovorim svima koji me žele pozdraviti.

Gde mislite da nastavite da živite?

– Sledećih 5 godina sam obećao Srbima, koji nevini trunu po ustaškim zatvorima da ću ostati u Beogradu, kako bi upoznao Srbe o progonu Nacističke Države Hrvatske nad Srbima i dan-danas u 2020. godini. Uspeo sam da sakupim neodbranjive dokaze o zlikovačkom ponašanju današnjih Hrvata prema Srbima u toj nacističkoj tvorevini. Isto tako, smatram da treba da edukujem primitivne hrvatske umove kako Srbija ipak, nije šaka jada i da će uzvratiti svaki udarac malo jače i bolnije nego što hrvatski nacisti u pokušaju umeju. Moramo da uzvraćamo reciprocitetom na njihove sitne zločine, kako nas ne bi primorali, da jednog dana, uzvratimo reciprocitetom na njihove krupne zločine i postanemo zlikovci poput njih.

Kako su postupali prema vama u zatvoru Lepoglava u Hrvatskoj, kako je izgledala vaša svakodnevnica? Da li ste imali neki način da se razonodite za vreme boravka u zatvoru, i kada vam je bilo najteže?

– U istražnom zatvoru u Solinu su bili izuzetno korektni i nisam propustio priliku da to pomenem kada god sam dobio priliku. U nacističkom logoru, Lepoglavi su se ponašali kako to zlikovcima i dolikuje naravno, ni to nisam propustio da pomenem kada god mi se ukazala prilika. Konstantno sam radio u pripremi mog pravnog tima za proces i svaki svoj slobodan trenutak sam koristio u sakupljanju informacija o nevinim Srbima osuđenih grehom rođenja i dokazima o nacističkim procesima koji se protiv Srba sprovode u Hrvatskoj. Imao sam dva najteža dana. Drugi najteži dan mi je bio kada sam napuštao ustaški Logor Lepoglava, znajući da iza sebe ostavljam na desetine časnih Srba koji su grehom rođenja osuđeni na drakonske kazne u nacističkim montiranim procesima, a najstrašniji doživljaj sam svakako doživeo u Australiji kada sam sprečio pedofilski hrvatski bračni par, Antuna i Fatimu Katić da nakon silovanja dvanaestogodišnje devojčice, ubiju dvoje maloletne dece.

Bili ste u samici 11 meseci. Zašto?

– Pa zato što ustaše ne poštuju sopstvene zakone. ZIKZ 136 stav 6. jasno zabranjuje da zatvorenik se ne može ni pod kojim obrazloženjem držati u izolaciji duže od 30 dana. Zlikovci ne misle da, kada su Srbi u pitanju, da moraju poštovati zakon. Pa jednostavno samicu nazovu drugim imenom „soba za razdvajanje“ kao što su njihovi očevi promenili naziv Industrijskom pogonu za ubijanje dece ispod 14 godina u „prihvatilište za decu“ ili četvrtu izdaju svoje domovine u jednom veku, nazivaju „domovinski rat“

Da li ste nekad pomislili da se živi nećete u Srbiju vratiti?

– Ja nemam namere da živim 1000 godina, nisam opterećen razmišljanjem koliko ću dugo živeti, ali dok budem živeo, živeću svoj život, ponosno, časno i dostojanstveno.

Zbog čega ste tačno osuđeni ? Da li se kajete zbog bilo čega što ste radili u ratu u Hrvatskoj?

– Zato što me Srbi smatraju herojem i zato što su ustaše dobile zeleno svetlo od srpskih izdajnika, da se Srbija neće mešati u nacistički progon Srba. Sva drugačija objašnjenja su bajke.

Da li ste uradili bilo šta od toga što vam se stavlja na teret?

– Mislite li da je i teoretski moguće da Kapetan Dragan počini „zločin“ a da 15 godina niko, uključujući i same tzv. „žrtve“ nigde to ne pomenu? Koliko bi trebali biti naivni i glupi da u tako nešto poverujete? Bar toliko kao Sonja Biserko.

Predstavljali ste se kao trener golfa u Australiji. Koliko dugo ste tako živeli i da li vas je bio strah da će vas uhvatiti?

– Ja se nisam „predstavljao“ kao trener golfa ja JESAM učitelj golfa i član internacionalne učiteljske asocijacije golfa. NIKADA NISAM KORISTIO LAŽNO IME, već samo moje koje sam dobio pri uzimanju australijskog državljanstva, DANIEL SNEDDEN. Ime koje je poznato svima koji se čak i površno interesuju za moj život. Redovno sam gostovao u radio i TV emisijama u Australiji, pod svojim Imenom ili eventualno kao KAPETAN DRAGAN.

Koja je bila ključna razlika između zatvora u Australiji i zatvora u Hrvastkoj?

– Australijski zatvori su sterilni, hrana je užasna, ali nisu nacisti kao u Hrvatskoj (čast retkim izuzetcima).

Da li se kajete što ste se odlučili na dolazak u Srbiju 1988. i u Krajinu 1990. godine iz Australije da biste, kako ste rekli, pomogli u njenoj odbrani? Da se niste vratili, vaš život bi bio skroz drugačiji…

– Nisam došao iz Australije da bi ratovao, niti da bi pomagao Krajinu. Ja 1990. nisam ni znao šta znači reč krajina niti da u Hrvatskoj ima Srba. Ja sam 1990. godine ostvario svoj dečački san da preletim Atlantski okean jednomotornim avionom što sam i učinio u aprilu mesecu iste godine. Dejan Lučić me je zamolio da mu pravim društvo kako bi odvezao nekakvu humanitarnu pomoć za Knin i tek sam tada saznao da postoje Srbi u Hrvatskoj i šta znači reč „KRAJINA“.

Da li nameravate da se vratite u Australiju čiji ste državljanin?

– Jedno vreme ću sigurno živeti između Sidneja i Beograda i uskoro očekujem da podnesemo oštetni zahtev Australiji za nekih AU$ 40 000 000 (miliona) tako dok traje taj proces, sigurno ću biti u Australiji.

Potomci medveda Knindže žive u ZOO vrtu u Jagodini. Imate li želju da ih vidite? Kad ste poslednji put videli Knindžu?

– Knindža je umro 2016. godine ali je ostavio iza sebe i sinove i unuke, već sam napravio dogovor da ih obiđem čim iziđemo iz samoizolacije.

Kako komentarišete izjavu potpredsednice Narodne stranke, Sande Rašković Ivić koja vas je savetovala da se ne bavite politikom, kao i da pustite Srbe „da se sami brane“?

– Potpuno razumljivo. Volele bi ustaše, nacistički poltroni i izdajnici Srbije poput Hamdijinog unuka Vuka Jeremića i njegovih podanika da mi ostavimo Srbe ustašama na milost i ne milost, ali im to zadovoljstvo ja sigurno neću pružiti. Moj kratak odgovor dotičnoj dami je da se bliži vreme da im uteramo dug za njihovu izdaju… Onako, isto kao kratak, ali daleko duže! Ne mogu takve propalice nikome da dele savete.

Takođe, Sonja Biserko, osnivačica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji je rekla kako su ratni zločinci, uključujući i vas, u Srbiji našli utočište i topao prijam što kako kaže, govori u prilog politike poricanja kojoj su Srbi skloni.

– Nisam video ni tu propalicu, da brani moja ljudska prava tokom desetogodišnjeg pritvora bez optužnice, niti ustaških „dokaznih standarda“ koji se primenjuju protiv Srba u Nacističkoj Državi Hrvatskoj. Ja stvarno doživljavam te ljude kao izdajnike i nacističke sluge, bez morala i časti, koji jedino imaju za cilj da podrže kršenje ljudskih prava nad Srbima. Ne prihvatam nikako da ta žena bez obzira kako izgleda, može da bude toliko glupa, da veruje hrvatskom pravosuđu u koji ne veruje 98% Hrvata i da veruje da sam ja zločinac, a da ne ume da pokaže baš ni jedan jedini proverljiv optužujući dokaz koji se ne zasniva na „časnu hrvatsku reč“ dokumentovanih lažova u procesu ili „kvantnih svedoka“ koji istovremeno okupiraju međusobno udaljena mesta u prostoru.