Američki portal Infowars piše da je velika seoba muslimanskog stanovništva u Evropu scenario koji kao da se savršeno uklapa u tajni plan Novog svetskog poretka, poznatog kao Kaudenhov-Kalergi plan.
Ilegalna trgovina muslimanskim izbeglicama stvara haos na granici Grčke i Makedonije, a stalna navala brodova koji dolaze iz Libije otkriva mrežu koja koristi uhodane puteve, koji izgledaju nezaustavljivi, i ujedno donose zaradu mafiji i terorističkim organizacijama poput ISIS.
Ovaj scenario kao da se savršeno uklapa u tajni plan Novog svetskog poretka, poznatog kao Kaudenhov-Kalergi plan, za koji desničarski krugovi Evrope tvrde da je stvoren radi sistematskog uništenja naroda Evrope, piše američki portal Infowars. Plan je delo austrijskog grofa i masona po imenu Rihard Nikolaus von Kaudenhov-Kalergi (1894- 1972), jednog od prvih zagovornika ujedinjene Evrope, koji je sbog svojih veza i porekla uspeo da ga nametne vodećim političarima sveta.
Koreni porodice Kalergi mogu se pratiti unazad do flamanskog i vizantijskog plemstva sa Krita. Majka Riharda je bila Japanka, a on je rođen je u Tokiju, gde je njegov otac bio ambasador Austro-Ugarske imperije. Svoju prvu knjigu Rihard Kalergi objavljuje 1923. godine pod naslovom „Pan-Evropa“, što je zapravo bio manifest nove organizacije imenom „Panevropska unija“, koja se prva u 20. veku zauzimala za međunarodno povezivanje evropskih država i naroda.
Ovu organizaciju je stvorio 1922. godine, zajedno sa nadvojvodom Otom von Habsburgom, ubeđenim katolikom i bivšim prestolonaslednikom Austro-Ugarske, koji je postao i međunarodni predsednik PEU 1973. godine, nakon Kaudenhove smrti.
Panevropska unija je stvorena kako se navodi „kao jedini način zaštite od svetske dominacije Rusije“. Od 1924. do 1938. godine Rihard Kalergi uređuje časopis „Panevropa“ a u razdoblju od 1925. – 1928. god. objavljuje svoje kapitalno delo „Borba za Panevropu“. Prema njegovoj autobiografiji, početkom 1924. godine je preko baron Luisa de Rotšilda došao u kontakt sa bankarom Makom Varburgom, koji je ponudio da finansira njegov rad u naredne 3 godine, dajući mu 60.000 maraka u zlatu, i koji mu je kao oduševljeni pristalica, omogućio važne veze sa tada moćnim ljudima u SAD.
Na prvom kongresu Panevropske unije održanom u Beču 1926. uz učešće čak dve hiljade delegata, Rihard von Kaudenhov-Kalergi je izabran za predsednika Vrhovnog veća te organizacije , što je bio sve do svoje smrti.
Prema njegovoj ideji, Panevropa bi uzela neke dobre elemente od Austro – Ugarske, ali bi morala biti fleksibilnija i kompetitivnija. Stanovnici „Pan-Evrope“ bi uz svoj jezik govorili još i engleski. Smatrao je da socijalizam i individualizam treba ugraditi u forme uzajamne saradnje i međusobnog obogaćivanja – nadvladavajući porive za borbom između ta dva principa.
Međutim, prema njegovoj viziji, svet bi bio podeljen u federaciju od samo pet država pod vođstvom SAD: Sjedinjene države Evrope bi činile kontinentalne zemlje Evrope sa tadašnjim francuskim i italijanskim posedima u Africi, ali bi evropska granica bile nekadašnja granica Austro-Ugarske na Savi i Dunavu. Panamerička unija bi obuhvatila Severnu i Južnu Ameriku, treća država bi bio Britanski Komonvelt sa velikim prekomorskim teritorijama, poput Kanade i u Africi, četvrta tadašnji SSSR koji bi pokrivao Evroaziju i peta bi bila Panazijska unija, pri čemu bi Japan i Kina kontrolisale veći deo Pacifika.
U evropskim desničarskim krugovima ova ideja je međutim i danas posebno kritikovana zbog ideje o mešanju naroda i rasa. Kalergi je 1925. u delu „Praktični idealziam“ napisao: „Čovek budućnosti biti mešane rase. Današnje rase i klase će postepeno nestati zbog nestajanja prostora, vremena i predrasuda. Jedna evroazijsko-crna rasa, koja će po izgledu biti slična starim Egipćanima, će u budućnosti zameniti ostale. Raznolikost naroda biće zamenjena različitošću pojedinca.“
Ovo delo je inače danas veoma teško naći, i ono se ne pominje na zvaničnim internet stranicama Pan-Evropskog pokreta, što je i razumljivo, jer sadržaj direktno u suprotnosti sa zvaničnim programom pokreta.
Tokom 1920.-ih i 1930.-ih godina Kalergi je uspeo da za panevropsku ideju pridobije najvažnije evropske političare. Međutim Adolf Hitler je zbog veza sa masonima bio vrlo protiv ovog plana, zbog čega je Kalergi 1938. godine izbegao u Francusku, čije državljanstvo primio 1939.
On zatim odlazi u SAD i Drugi svetski rat provodi u Njujorku. Posle Drugog svetskog rata, ideje Kalergija su postale zvančna politika SAD prema Evropi, a njih su takođe oduševljeno podržavali i Vinston Čerčil i francuski državnik Aristid Brijan, što je rezultiralo i stvaranjem Evropske parlamentarne unije, 1947. Govoreći na prvoj konferenciji EPU, Kaudenhov-Kalergi tvrdio da je širokom tržište sa stabilnom valutom rešenje za Evropu.
Kalergi nije bio antisemita, a imao je jake veze sa katoličkom elitom zbog svog aristokratskog statusa. Kalergi je predložio Betovenovu Odu radosti kao himnu Evropske unije i bio je veoma aktivan u vezi sa dizajnom loga EU koji sadrži masonske simbole. On je inače bio primljen u redove masona u Beču 1922. godine ali ih je napustio 1926. da bi izbegao teške kritike veza između Pan-Evropskog pokreta i slobodnog zidarstva. Neki kažu da je kasnije, 1947. godine, osnovao je moćnu tajnu ložu Pan-Evropa koja je još uvek aktivna i privlači članove iz političke i ekonomske elite.
Kalergi je ostavio neizbrisiv trag u evropskoj politici, a svake dve godine se evropskim liderima dodeljuje nagrada koja nosi njegovo ime. Dobitnici ove nagrade su bili i Angela Merkel i Herman Van Rompuj.
Prema nekim mišljenjima, Kaudenhov-Kalergi plan je temelj politike EU, koju hrišćani upoznati sa proročanstvima u „Knjizi otkrovenja“ doživljavaju kao „Novo Sveto Rimsko Carstvo.“ Prema tom planu, ujedinjena Evropa bi bila država pod centralizovanom vladom koju bi vodila posebna duhovna elita, potpomognuta Vatikanom. Taj sistem bi biti prototip za SAD i ostatka sveta kada se ostvari Novi Svetski Poredak .
U međuvremenu, kako piše američki sajt Infowars, tenzije rastu kako se muslimansko stanovništvo gura kao nikada pre u Evropu, da bi se ispunio „Kalergi plan“ o mešanju rasa. To će, kako piše isti portal, do 2020. izazvati građanske nemire i ratove u mnogim oblastima južne Evrope što će olakšati smanjenje stanovništva.
