Специјално државно тужилаштво (СДТ) донијело је правилну и закониту одлуку с довољно јасним разлозима за одбацивање кривичне пријаве Мреже за афирмацију невладиног сектора против бившег шефа државе Мила Ђукановића, његове сестре Ане Ђукановић и осталих за злоупотребу службеног положаја, примање мита и стварање криминалне организације током продаје бившег државног предузећа “Телеком”.
То је, поступајући по приговору МАНС-а на поступање СДТ-а, утврдио државни тужилац у Врховном државном тужилаштву Вељко Рутовић. Он је, према сазнањима “Вијести”, сличан одговор отправио и канцеларији Заштитника имовинско-правних интереса, којом руководи Бојана Ћировић.
Из МАНС-а су најавили да ће поднијети иницијативу Тужилачком савјету да преиспита поступање тужилаца у том случају.
“Предмети попут овог показују до које мјере ветинг у правосуђу нема алтернативу”, оцијенили су из МАНС-а.
Специјална тужитељка Ана Перовић-Војиновић крајем јула је одбацила кривичну пријаву МАНС-а из марта 2019. против двоје Ђукановића, али и бившег представника Телекома Олега Обрадовића, “Еурофонда” Веселина Баровића, предузећа “Монте Адриа” Дамјана Хосте и “Мађар Телекома” Томаша Морваиа, наводећи да је застара за дио кривичних дјела наступила још прије 15, док су нека застарјела прије нешто више од четири године.
Бивши предсједник је, након тога, за “Побједу” казао да не вјерује да је застара разлог одбацивања пријаве, већ да је у питању непостојање кривичног дјела.
Говорећи о одлуци тужилаштва, Ђукановић је казао да је разлог што један број носилаца државних функција не доноси “на Уставу и законима засноване одлуке”, страх од неиспуњеног очекивања дијела јавности, од одупирања “беспризорном притиску великосрпског национализма и његове црквене, политичке и медијске послуге у нашој држави”, те од “ментора демократије” у региону, назвавши афере “Телеком”, “Први милион” и “Пандора папире” – “памфлетима” и “будалаштинама”…
Тужилачки савјет да се бави специјалним тужиоцима
МАНС је, у притужби институцији којом руководи Милорад Марковић, нагласио да тој НВО није достављена одлука СДТ-а од 8. јула, већ акт од 28. јула, “који је незаконит и неразумљив, без образложења и навођења које су релевантне процесне радње предузете да до застарјелости не дође”.
“…Имајући у виду да је пријава поднесена још у марту 2019, а да је, у међувремену Специјално државно тужилаштво свакако водило поступак против једног од лица обухваћеног овом пријавом (Олег Обрадовић). Осим тога, за једно од дјела наводи се да је застарјелост наступила 15. маја 2021, што чини проток времена дужи од двије године, након што је пријава поднесена и отвара питање које су радње предузете за то вријеме, односно како је поступајући тужилац тада дозволио да дође до застарјелости”, стоји у притужби МАНС-а.
Рутовић, међутим, сматра да су неосновани наводи из притужбе да је Специјално државно тужилаштво било у обавези да МАНС-у, као подносиоцу кривичне пријаве, достави рјешење о одбацивању.
“Даљи наводи из притужбе, у којој се указује на неблаговременост у предузимању радњи од стране поступајућих тужилаца, не могу били предмет анализе од стране овог тужилаштва, већ се у том правцу поступак може иницирати пред Тужлачким савјетом”, оцијенио је Рутовић.
Признали и платили, али у САД
Државна компанија “Црногорски Телеком” је продата 2005. године “Мађар телекому” за 114 милиона, од чега су три милиона издвојена за дотацију откупа акција мањинских акционара.
Влада тадашњег премијера Ђукановића одлучила је да сваком мањинском акционару Телекома доплати из буџета по 30 центи за сваку акцију коју понуде “Мађар телекому”. Тако су Мађари куповали мањинске акције по цијени од 2,2 еура, како су и предлагали, али су акционари, захваљујући контрибуцији Владе, добили 2,5 еура за сваку продату акцију. Мањински акционари су, ипак, остали закинути, јер је чак и “субвенционирана” цијена била значајно мања од цијене коју је “Мађар телеком” платио за државни пакет акција, односно 4,7 еура по акцији.
“Мађар телеком” је у децембру 2011. платио казну од 95 милиона долара како би се поравнао са америчком Комисијом за хартије од вриједности и берзу (СЕЦ) због оптужби у грађанском и кривичном поступку да је компанија подмитила званичнике у Сјеверној Македонији и Црној Гори како би добила посао и искључила конкуренцију у области телекомуникација. У оптужбама СЕЦ-а наводи се да је Дојче телеком преко своје подружнице исплатио вишемилионски мито црногорским званичницима.
Бивши главни извршни директор “Мађар телекома” Елек Штрауб пристао је да плати 250.000 долара, а Андраш Балог, бивши главни директор за стратегију, 150.000 долара, а обојица су прихватила да пет година не раде као службеници или директори у свим компанијама чије се акције продају на берзама у надлежности СЕЦ-а.
Њујоршки суд је трећег оптуженог званичника Мађар телекома у овом случају, Тамаша Марваиа (бившег директора за аквизиције и пословни развој), у фебруару осудио на основу споразума са СЕЦ-ом да плати казну од 60.000 долара због лажирања компанијских књига и досијеа у вези с корупционашком шемом.
У априлу 2015. године црногорско тужилаштво добило је документацију о афери “Телеком” из САД. Од те године па до почетка 2019, специјални тужиоци објашњавали су да чекају превод документације… Бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић, сада оптужен за кривична дјела стварање криминалне организације и злоупотреба службеног положаја, тврдио је почетком 2019. да Мило и Ана Ђукановић нису укључени у малверзације око продаје “Телекома”.
Након тога, у марту 2019. године, МАНС подноси пријаву против Ђукановића, његове сестре и више особа због сумње у злоупотребу службеног положаја и примање мита.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
U Crnoj je sve pocrnjelo, zahrdjalo i zastarjelo…..zato ce, sto je logicno, zavrsiti u otpadu.
A sto se ocekuje od pavlicicke nego da pokriva sefa, zato je i dovedena, milionerka na celu Viseg suda, e narodo stoko jedna.