• Политика

Ватикан у одбрани српских манастира на КиМ?

6 година ‎ ИН4С

Драгоцјена помоћ Београду у разрјешавању косовског чвора могла би да стигне из Ватикана.

Манастир Грачаница

Драгоцјена помоћ Београду у разрјешавању косовског чвора могла би да стигне из Ватикана.

Београдски надбискуп Станислав Хочевар већ неко вријеме указује да Католичка црква има велико искуство у очувању споменика и да јој је јако важно да се сачувају сви вјерски и културни споменици, а сада је оцијенио да би „до рјешења на Косову лакше дошло, уколико Ватикан, заједно са Србијом, разговара о том питању са осталим државама“.

Он је истакао и да је ватиканска дипломатија једна од најстаријих на свијету и да ужива велики углед, као и да што се више људи укључи у искрен и објективан дијалог, утолико боље.

Света столица, иначе, није признала једнострано проглашену независност Косова.

Да учешће Ватикана у рјешавању питања Космета не би било супротно нашим интересима, сматра професор Владета Јанковић, наш некадашњи амбасадор при Светој столици, додајући да би у принципу било добро да се круг преговарача прошири, али да не може да замисли у ком формату би Ватикан могао да се прикључи овом процесу.

– Ватикан има јак утицај на земље Јужне Америке, Индонезију.., које већином и нијесу признале независност Косова. Интереси ватиканске дипломатије, бар у овом случају, аналогни су нашим интересима и ангажовање Свете столице не би било контраиндиковано, каже Јанковић за „Новости“.

Он указује да је и њима у интересу да се на КиМ заштите вјерске и умјетничке вриједности које су дио хришћанског наслеђа, а да, уз то, политички гледано, Ватикан већ годинама зазире од елемената исламског фундаментализма.

Такође, како сматра Јанковић, могућност да Света столица призна Косово, тренутно уопште није у изгледу.

Некадашњи амбасадор у Бечу и Берлину Милован Божиновић каже да има разлога да се предлог који је дошао од надбискупа Хочевара прими са респектом и да се разговара о томе шта се под тим тачно мисли, јер је Београду потребно што више партнера.

– Ватикан на све гледа с опрезом и својим партнерима диже кредибилитет. Управо папина изјава око одлагања канонизације кардинала Степинца, да се да времена за додатна истраживања, показује на делу тај приступ да све гледају на дуге рокове. Евентуално присуство њихових представника у процесу изналажења решења за КиМ уозбиљило би цијелу причу, казао је он.

Власти у Приштини се, иначе, припремају да поново поднесу кандидатуру за пријем у Унеско, о чему би се одлучивало на Генералној конференцији ове организације на јесен. Косовске власти су захтјев подносиле и 2015, а тада је из Српске православне цркве поручено да ће се СПЦ прикључити дипломатској борби за спречавање евентуалног пријема Косова у Унеско тако што ће затражити подршку свих сестринских православних цркава у свијету, али и Ватикана. На гласању те године, захтев тзв. државе Косово није прошао.

Приликом посејте државног секретара Свете столице кардинала Пјетра Паролина Београду прошлог лета, српском државном врху пренијета је порука да је за Ватикан од изузетне важности заштита културног и религијског наслеђа на КиМ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: