Vaskrs svetinja u Crnoj Gori (VIDEO)

Piše: Dr Jovan Janjić

Piše Apostol Pavle: „Ako neko razara hram Božji, razoriće njega Bog“ (1. Kor. 3, 17). Ta istina potvrđuje se iz veka u vek. Oni koji su rušili hramove otišli su u večnost tame.

Nažalost, oduvek je bilo nerazumnih umova koji su rušili hramove, ima i ih danas.
Rušitelji, rušeći hramove, zauvek sruše sebe; a srušeni hramovi samo privremeno budu ruševina. Hrišćansko učenje i iskustvo kazuju da crkve i manastiri nikada ne umiru, već samo, usled nekih nepovoljnih prilika, zamiru. A onda, kada se stvore povoljnije prilike, oživljavaju – vaskrsavaju. Nekada je to kraće, nekada duže vreme; ponekad i više vekova prođe dok na svetlost dana izađu svedočanstva o nekoj svetinji. Svedoci smo mnogih takvih slučajeva i u naše vreme. Daće Bog da tako, posle pet vekova, vaskrsne i Miholjska Prevlaka.

Nekada se na površini zemlje zature svi tragovi koji bi vidljivo ukazivali da je nekada tu bila svetinja. Ali, Bog ne dopušta da propadne ništa što je sveto, da ono zauvek ostane ljudskom rukom skriveno. Ako ljudi uklone sve vidljive tragove, oni ostanu u jeziku. Tako imamo mnogo toponima pod imenom: Crkvine, Crkvište, Manastirišta, Manastirine, Kelije, Ćelije… To jasno ukazuje – narod je u jeziku sačuvao, Promislom Božjim – da je tu nekada bili crkva, manastir ili manastirske kelije (ćelije).

Izložba fotografija Zorana Jovanovića Mačka pod naslovom „Vaskrs svetinja“, o obnovljenim crkvama i manastirima u Crnoj Gori na kraju XX i početkom XXI veka, jesno svedoči o toj Velikoj istini, da crkve i manastiri nikada ne umiru, već eventualno zamiru, a onda – vaskrsavaju.

Tužno je gledati slike devastiranih i porušenih svetinja – razumnog čoveka obuzima stid što je neko iz njegovog, ljudskog roda, rušio i skrnavio svetinje, ili dopustio da one budu skrnavljene i rušene – što je iz svoje neslovesnosti hteo druge ljude, ceo jedan narod, da učini beslovesnom masom, što je činio tako da se hramovi Božji koriste za smeštaj stoke…

U Crkvi hrišćanskoj je tako da posle golgote sledi vaskrsenje. Nakon tuge, ako vere imamo, dolazi radost. Pokazuje se to i kroz objektiv majstora fotografije Zorana Jovanovića. Tužni prizori preobražavaju se u slike radosti, nadasve u slike – duhovne punoće. Nekadašnje ruševine crkava i manastira, koje su sablasno delovale, danas svakom oku vidno sijaju nebeskom svetlošću. Pred našim očima dešava se duhovno preobraženje.

Svedoci smo kako pregaocima Bog mahove daje: kako monah Sava ustaje iz samrtne postelje, rešen da pre nego što Gospodu dušu preda, da iz ruševina obnovi manastir Podmaine. Zarad tako uzvišenog cilja, pn se jakom voljom svojom bori da odloži sopstvenu smrt, samo da bi završio ono što je naumio. I uspeva u tome. Tek kada je završio, sa velikim delom svojim pošao je pred Gospoda. A upravo preko njega, da svima bude vidno, Gospod nam je pokazao kako pregaocima mahove daje. Posvedočena je i reč Apostola Pavla da se od nas očekuje da budemo – saradnici Božji.

Mitropolit crnogorsko-primorski u vremenu komunizma Danilo (Dajković), podnoseći Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve izveštaj za prvu godinu svoje arhipastirske službe, za 1961. godinu, piše da u Eparhiji crnogorsko-primorskoj ima 615 parohijskih i filijalnih crkava i 27 manastira matičnih i metoha. Od tog broja, kaže, ni za 100 hramova ne bi se moglo reći da su sposobni za bogosluženje.

Nisu bili sposobni za bogosluženje usled rušilačkog poriva tadašnjih ljudi u državnoj vlasti i njihovih ideoloških sledbenika.

Uz Božju pomoć, zauzimanjem ljudi stvaralački nastrojenih, danas je situacija sasvim drugačija: koliko je ovde hramova u posedu Srpske pravoslavne crkve toliko je svetiljki koje zemlju za nebo vezuju.

Nažalost i danas ima onih koji bi da ruše i koji ruše hramove Božje. I oni će proći kao i svi drugi rušitelji kroz istoriju.

Kad, po reči Apostola Pavla, Bog razara one koji hromove razaraju, koliko tek duhovno uznosi one koji hramove grade, obnavljaju i čuvaju.

Nesaglediva je razdaljina između rušitelja i graditelja hramova. Ne samo hramova na zemlji, već i hramova u dušama ljudskim.

(Reč na izložbi fotografija obnovljenih crkava i manastira u Crnoj Gori na kraju XX i početkom XXI veka Zorana Jovanovića Mačka: „Vaskrs svetinja“ u kući Đure Jakšića)