• Насловна
• Топ 0

Вашингтонови „пси са ђубришта“: Како су САД режирале етничко чишћење Срба

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

фото: "Грејзон"

Амерички печат на хрватском етничком чишћењу

Нови документи до којих је дошао истраживачки новинар Кит Кларенберг, а које је објавио портал „Грејзон“, откривају дубоку умјешаност Сједињених Америчких Држава у припрему и реализацију хрватске војне акције „Олуја“ у августу 1995. Овај подухват, који је резултирао етничким чишћењем Републике Српске Крајине, од самог почетка је био под патронатом Вашингтона.

Како истиче Кларенберг, „Олуја“ није била само хрватска операција, већ НАТО напад у коме су учествовале трупе које су обучавали и наоружали Американци, уз координацију са другим западним савезницима.

Договори иза затворених врата док трају преговори у Женеви

Док се у Женеви формално преговарало о политичком рјешењу, хрватски државни врх је у четири ока са својим америчким менторима правио планове за војну офанзиву. Документи показују да је Хрватска, истовремено док је свијету слала поруке о жељи за миром, у тајности разрађивала сценарије за брзи и силовит напад на српске положаје.

Холбруков благослов Туђману

Посебно је значајан разговор који је 18. августа 1995. вођен између тадашњег америчког изасланика за Балкан Ричарда Холбрука и хрватског предсједника Фрање Туђмана.

„Јавно смо говорили, као што знате, да смо забринути, али сте приватно знали шта ми желимо“, рекао је Холбрук том приликом.

„Грејзон“ истиче да САД нису биле наивне када су бирале савезнике, те да им је било јасно да сарађују са режимом који је духовни и политички насљедник НДХ, потпуно посвећен уништавању Југославије и прогону српског народа.

„Пси са ђубришта“

У својим мемоарима из 1998. године, Холбрук је открио и како му је током састанка са Туђманом његов блиски сарадник Роберт Фрејжер додијелио цедуљу на којој је стајало:

„Пси са ђубришта које смо унајмили да се обрачунају са Србима, није вријеме да се буде болећив.“

Овај став према Хрватима јасно осликава начин на који су САД третирале своје „савезнике“ у региону.

„План З-4“ као димна завјеса за офанзиву

Иако је 3. августа 1995. амерички амбасадор Питер Галбрајт објавио да је постигнут договор о „реинтеграцији српских територија у састав Хрватске“ у оквиру такозваног „плана З-4“, стварност је била сасвим другачија. Само дан касније, Хрватска је покренула масовну војну офанзиву.

Документи које је објавио „Грејзон“ показују да су дипломатски преговори служили искључиво као параван, како би Загреб прикрио стварне намјере и припреме за напад на Крајину.

Брионски састанак: „Морамо да нанесемо такве ударце да ће Срби практично нестати“

На састанку одржаном 31. јула 1995. на Брионима, Туђман је у присуству највиших војних званичника отворено рекао:

„Морамо да нанесемо такве ударце да ће Срби практично нестати.“

Туђман је затим додао:

„Идем у Женеву да ово сакријем, а не да причам… Ја желим да сакријемо шта спремамо за дан после. И можемо да оповргнемо сваки аргумент на свијету о томе како нисмо жељели да разговарамо.“

Његове ријечи су недвосмислен доказ геноцидне намјере хрватског руководства.

Готовинина најаве етничког чишћења

На истом састанку, генерал Анте Готовина, који ће неколико дана касније предводити „Олују“, изјавио је:

„Неће бити толико цивила, само оних који морају да остану, који немају могућност да оду.“

Овај цитат, наводи „Грејзон“, разоткрива суштину хрватских планова — систематско протјеривање српског становништва.

Лажне заставе и пропагандни рат

Туђман је такође предлагао да се паралелно са војном акцијом води и медијски рат, како би се Срби позивали да остану у својим домовима, а свијету слала порука о наводној хуманости хрватске стране. Генерали су на том састанку разматрали и идеју о лажној провокацији.

„Експлозија као да су Срби ударили на нас својим ваздухопловством“, био је један од предлога.

Тајна логистика Запада

Током брионског састанка, Туђман је изричито нагласио да Хрватска има чврсту подршку Њемачке, као и „симпатије“ САД. Истовремено, у НАТО пакту је, како је рекао, постојало разумијевање за хрватске ставове, под условом да буду унапријед информисани о хрватским намјерама.

Није дуго требало да западни медији потврде ове везе. Њемачки „Шпигл“ је 2006. године објавио да је хрватска војска током „Олује“ уживала директну, мада тајну, подршку Пентагона и ЦИА-е.

Амерички „војни консултанти“ из приватне фирме МПРИ били су задужени за обучавање хрватских трупа, а Пентагон је Загребу прослијеђивао сателитске снимке. У току саме операције, амерички авиони су неутралисали српске ПВО системе и центре за везу, што је омогућило хрватској војсци несметан продор.

Клинтоново одобрење и Холбрукова похвала „ослободиоцу“

На састанку хрватске владе 7. августа 1995, Туђман је изразио задовољство што је Вашингтон „морао бити задовољан“ начином на који је акција спроведена, док је тадашњи премијер Иво Санадер потврдио да је све било „директно одобрено“ од предсједника Клинтона.

Када се Холбрук поново сусрео са Туђманом 18. августа, одао му је посебно признање:

„Отац модерне Хрватске“ и њен „ослободилац“, рекао је Холбрук, описујући самог себе као „пријатеља нове независне државе“.

Ипак, савјетовао је Туђмана да јавно позове избјегле Србе да се врате, додајући да вјерује како ће „већина ипак остати у избјеглиштву“.

Амерички модел за будуће ратове

„Грејзон“ закључује да је „Олуја“, као примјер успјешне операције коју су водили амерички „пси рата“, постала шаблон за будуће америчке пројекте у другим дијеловима свијета. Управо због тога се „Олуја“ и данас у Хрватској слави као „дан побједе“, иако злочини над српским цивилима нису кажњени.

Исто тај модел, напомиње портал, примјењен је и у Украјини. Када су 2022. украјинске снаге код Харкова покренуле офанзиву, „Кијев пост“ је то назвао „Операција Олуја 2.0“, уз наду да ће Руси из Донбаса проћи као Крајишки Срби.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: