Вартоломеј продубљује кризу у Православљу

Пише: Свештеник Миладин Митровић,

савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци

Црквени раскол у Украјини, изазван не каноским и самовољним одлукама Константинопољскога патријарха Вартоломеја дефинитивно је разбио јединство Православне Цркве. Двије године послије давања томоса о аутокефалности расколничким структурама у Украјини 2018. године и стварања такозване Православне Цркве у Украјини ми видимо све већи и дубљи јаз између помјесних Православних Цркава. Смутња посејана Вартоломејем подјелила је православни свијет на оне које у својој званичној политици подржавају Москву и на оне који подржавају Константинопољ. Трагичност украјинскога раскола достигла је кулминацију онога тренутка, када је Московска патријаршија била приморана да прекине евхаристијско општење са Александријском, Грчком и Кипарском Црквом, јер су управо оне последовале негативном примјеру Константинопоља и признале украјинске расколнике. За свакога православнога вјерника, а посебно за свештенослужитеља оваква ситуација у којој се нашло Православље изазива дубока осјећања жалости и туге. Ситуацију чини отежавајућом и чињеница да се не само не назиру тренутци помирења, него се раскол продубљује  новим не хришћанским изјавама које нам долазе од стране Вартоломеја. Тако је сасвим недавно дајући инетрвију за новине ,,Вима тис Кирјакис“ , патријрх Вартоломеј поновио своје ставове који не гаје никакву наду да процес помирења може наступити у скорије вријеме. Самоувјерено најављујући да у Православљу не постоји никаквога раскола и да по поводу украјинскога питања он нема намјеру да чини ни један једини корак уназад, Цриградски патријарх је потврдио да су његове намјере папизма много претежније од свеправославнога јединства.

По његовоме мишљењу двије године касније он види да се ,,нова црква“ развија, а њен предстојатељ митрополит Кијевски Епифаније даје велики допринос у нормализацији црквенога живота. Овакве изјаве само додатно вријеђају религиозна осјећања канонских хришћана у Украјини, који су свакодневно подвргнути суровим нападима радикалних националистичких структура. Свакодневни извјештаји говоре да  реално стање ствари, поготово у западној Украјини веома је далеко од нармализације црквенога живота. Кроз отворене нападе, застрашивања и притиске покушавају да присвоје цркве и манастире које се налазе под јурисдикцијом московске патријаршије и на такав насилан начин прошире сферу свога утицаја. Ако митрополит Епифаније и чини неке напоре, ондa су то напори искључиво насилничкога карактера усмјерени искључиво против канонски православних хришћана који остају вјерни мајци Цркви и својој канонској јурусдикцији.