Ванземаљски живот цветао у свемиру 15 милиона година после Великог праска?
Према теорији астрофизичара са Харварда Абрахама Леба, космичка микроталасна позадина (КМП) створена експлозијом Великог праска, која испуњава свемир у свим правцима, имала је температуру топлог летњег дан на Земљи око 15 милиона након овог космичког догађаја. На тај начин је егзопланете, чак и ако су се налазиле изван настањиве зоне (тј. “зоне Златокосе”) око своје матичне звезде, загревала довољно да би на њима омогућила прави процват ванземаљског живота.
– Ако су стеновите планете постојале у тој епохи, КМП је могла да одржи пријатну температуру на њиховој површини, чак и изван настањиве зоне – тврди Леб за Спаце.цом.
Космичка микроталасна позадина, позната и као космичка радијација, испуњава свемир у сви правцима и већ 14 милијарди година представља “одсјај” Великог праска.
Ако су се прве планете купале у топлој КМП, Леб тврди да је то омогућавало да на својој површини имају воду у течном стању током неколико милиона година.
Доказ за његову теорију би, како тврди, требало да представљају планете са траговима биолошког живота око звезда са ниским садржајем метала у нашој галаксији Млечни пут, или у патуљастим галаксијама, њеним сателитима.
Отишли још пре нашег доласка?
Према Лебовим речима, такве звезде су нешто најближе првој генерацији звезда из доба раног свемира, у коме је, по њему, врвело од живота.
