Ванредни парламентарни избори у Грчкој: Мртва трка између Сиризе и Нове демократије
1 min read
У Грчкој се данас одржавају ванредни парламентарни избори, а судећи према анкетама, исход ће бити неизвјестан с обзиром на „мртву трку“ у гласовима које Грци намјеравају да дају радикално љевичарској Сиризи и конзервативној Новој демократији.
Ко год да побиједи – имаће ограничен простор за маневрисање. Не очекује се да ће иједна странка имати довољан број гласова, што је око 38 одсто, да би освојила већину у 300-чланом парламенту, што значи да је коалиција готово извјесна, преносе агенције.
Грци трећи пут ове године излазе на биралишта, послије парламентарних избора у јануару који су на власт довели лидера Сиризе, сада већ бившег премијера Алексиса Ципраса, и јулског референдума на којем су гласачи јасно и гласно одбацили приједлоге страних кредитора о реформама, мада их је Ципрасова влада мало касније усвојила.
Пошто му је нагло опала подршка у редовима Сиризе, која се поцијепала на два дијела пошто се радикално љевичарска фракција супротставила новом пакету стране помоћи, Ципрас је крајем августа поднио оставку како би били одржани ванредни избори из којих би, како се нада, могао да изађе са снажнијим мандатом бирача.
За разлику од претходна два гласања, овог пута међу Грцима не влада ентузијазам, у тренутку када им је економија и даље слаба, четвртина радно способног становништва незапослена, а контрола капитала ограничава приступ готовини на 420 евра недјељно, наводи АП.
У складу са изборним системом Грчке, партија која освоји највећи број гласова осваја и бонус од 50 мјеста у 300-чланом парламенту, али, ако се прогнозе обистине, ни то јој неће бити довољно да може да формира већинску владу, што значи да ће побједник морати да затражи подршку од мањих странака и оформи коалицију, наводи АП.
