V покрајински соколски слет у Скопљу 1937
1 min read
Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србије 1937. почела је соколским V покрајинским слетом у Скопљу, чији је покровитељ био Кнез Намјесник Павле. У прогласу слетског одбора истицало се : „Ријетко које мјесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад није гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцјене творевине Немањића…“.(1) Скопље је украшавано за прославу а на угловима улица прављени су славолуци. Град се припремао да дочека соколе. Услед градње нове железничке станице сви возови су се заустављали у предграђу Скопље-Војвода Путник, једино су специјални соколски возови долазили на главну станицу која је била искићена свим словенским заставама. Специјални возови били су означени као Сок. 1-9, а десетим обичним возом требало су да стигну соколи из Охрида и Кичева. У суботу 26 јуна 1937. први је стигао воз Сок 3. Уз мноштво света дочекала га је соколска музика друштва Скопље Матица. Соколи су становали у Трговачкој академији, а соколице у Женској гимназији. Делегати ЧОС-а и Савезне управе становали су новоподигнутом студентском дому крај филозофског факултета. На V покрајинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославије. Сви су се за обавештења обраћали председнику слетског одбора Велимиру Поповићу, старешини Соколске жупе Скопље. На тркалишту „Југа”, на десној обали Вардара, саграђен је соколски стадион. У недељу 27. јуна 1937. одржана је свечана седница у Народном позоришту. Слет је отворен у 15 часова на стадиону. Топовски пуцањ са Душановог града наговестио је долазак буктиње, која је запаљена са воштаница на кумановском бојишту и коју је до стадиона пренела соколска штафета чланова сеоских соколских чета и друштва Скопље Матица. Старешина жупе Веља Поповић примио је буктињу и запалио ватру на жртвенику палим јунацима за ослобођење и уједињење. (2)
На слету у Скопљу приказана је сцена „Крунисање Душаново“ у инсценацији редитеља Народног позоришта Петра Матића. Приказан је Душанов град и Црква Св. Богородице. Сцене Душановог долазка и поздрављање велможа. Душан је поздравио народ. Присутни су били народ и велможе. Патријарх је благосиљао и крунисао Душана. Уз свирање фанфара извршено је крунисање Душаново (кога је играо глумац Синиша Раваси). Душан је крунисао царицу и свог сина Уроша. Душан је примио жезло, народ је поздравио свог цара. Душан је одликовао свога шурака Јована, читао проглас народу и заклињао се да ће по правди владати. Хорови из Скопља су наизменично са музиком пратили ток крунисања. После крунисања 16 чланова соколске чете из села Смоквице код Ђевђелије – Русалије извело је неколико старих игара уз народну музику. (3) На слету наступило је 2.900 чланова и чланица соколских друштава и чета, војника и морнара. Јавном часу присуствовало је преко 15.000 гледалаца.
У Народном позоришту одржана је свечана соколска академија у присуству делегата ЧОС, руског Соколства, целокупне управе Савеза Сокола и слетског одбора. Тачку „Поздрав југословенској застави” извели су чланови друштва Подгорица. Тачку „Што ћутиш, Србине тужни” извело је 9 чланова друштва Скопље Матица. Тачку „На прелу” извело је 8 чланица чете Бадњевац, жупе Крагујевац. У другом делу академије извело је 6 нараштајаца друштва Призрен вежбу „Арапска игра”. Тачку „Његошев споменик” од Милошевића извело је 9 чланова и чланица друштва Подгорица. Народна кола извели су 9 чланова и чланица друштва Велес у народној ношњи. На крају академије изведена је апотеоза „Свесловенство” од чланова руског одсека друштва Скопље Матица уз суделовање нашег чланства одевеног у народну ношњу. Први део био је симболична слика, а у другом делу приказиване су руске, чешке, словачке и пољске народне игре.
На Видовдан 28 јуна 1937. одржан је помен у Храму славе. После помена соколска поворка кренула је од соколског дома. У поворци су били соколска коњица, соколска музика друштва Скопље Матица, управа Савеза сокола, савезна застава, представници ЧОС, руског Соколства, слетски одбор, чланство у чехословачким народним ношњама, застава руског сокола, чланови и чланице руског сокола, све соколске жупе ССКЈ са заставама. Поворка је прешла преко гвозденог моста па наставила кејом краља Александра, улицом краљице Марије, преко Обилића венца и улице краља Петра стигла пред Официрски дом на тргу Краља Петра. (4)
Највеће заслуге за успех слета имао је Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског одбора. (5)
Крајем октобра 1937. одржане су прославе Кумановске побједе и ослобођења Скопља. Лист Срба католика „Дубровник” од 23 октобра 1937. подсетио је да је тог дана и наредног (23 и 24) 25-годишњица битке на Куманову. Подсетио је да је 90.000 српских бораца извојевало победу одлучну за исход целог рата на македонско-косовском бојишту. Командант I српске армије био је престолонаследник Александар. Лист „Дубровник” истакао је значај те победе за Приморје : „Кумановска побједа силно је била одјекнула и све нас испунила чврстом надом ослобођења од мрске туђинске власти, те и уједињења са нашим славним Пијемонтом херојском Србијом. Сад нам обнавља успомену оне големе радости и одушевљења које је онако силно било обузело у оно доба Дубровчане, а које сада испуња срца најдубљим поштовањем и захвалношћу прерано отргнутој највећој нашој узданици, непрежаљеном Витешком Краљу нашем Александру I Ујединитељу. … те и сачувати прекрваву нашу течевину од свих унутрашњих и вањских душмана и злотвора !” (6)
Лист „Дубровник” пренео је из листа „Аграрна Мисао” из Београда опис прославе у Скопљу : „Велика, … поворка нашег живља из Јужне Србије сутрадан у Скопљу, била је достојан наставак оног духовног славља на Куманову. Огромна је то била поворка омладине, ветерана, инвалида, четника, жена са дјецом на грудима, сокола, младих дјевојака у народној ношњи …”.(7) Прослава ослобођења трајала је три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом три километра. (8)
Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србије 1937. почела је соколским V покрајинским слетом у Скопљу. На слету су учествовали соколи из целе Југославије. Новине су писале о слету широм Југославије. Највеће заслуге за успех слета имао је Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског одбора. Крајем октобра 1937. одржане су прославе Кумановске побједе и ослобођења Скопља. Лист Срба католика „Дубровник” истакао је значај Кумановске победе за Приморје.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
