Утврђени петогодишњи приоритети и циљеви развоја културе
1 min read
Половином године требало би да буде завршен Национални програм развоја културе, саопштено је Радију Црне Горе из Министарства културе и медија. Кровним стратешким документом биће утврђени петогодишњи приоритети и циљеви развоја свих сегмената културе у нашој земљи.
Већ више од двије године Црна Гора је без Националног програма развоја културе. Иако је то обавеза дефинисана Законом о култури, кровни стратешки документ у тој области још није израђен. Да се посљедњих мјесеци на њему интезивно ради, казали су нам из ресора Маше Влаовић, према ријечима ПР-а Христине Бошковић.
“Националним програмом развоја културе биће утврђени петогодишњи приоритети и циљеви развоја свих сегмената културе, како организационе, тако финансијске и административне мјере за њихово остваривање. Такође, једна од мисија националног програма је да област културе смјести у контекст одрживог развоја и да њене ресурсе промовише као подручје погодно за инвестирање. Пуно проблема који оптерећују развој културе, мапирали су у Министарсвту културе, наводи Бошковић.
“То су недостатак иновативности, недовољно коришћење ЕУ и других фондова за културу и то су смо неки од проблема које смо мапирали. Очекујемо да ћемо израдом и усвајањем Националног програма развоја културе поставити здраве темеље за превазилажење проблема у култури и поставити основе за њен даљи развој и унапређење”.
Стога су у Министарству културе консултовали бројне ствараоце, урадили анкете, посјетили све националне установе културе, разговарали са цивилним сектором, представницима аматерских и струковних удружења и НВО.
“Тако је на упитник одговорило 40 Јавних установа културе, 71 Удружење и 23 организације у приватном сектору. Такође, на упитник који смо креирали одговорило је и свих 25 Општина . Заиста нас је занимало какво је стање у култури на локалном нивоу. Поред анкетирања организоване су и посјете и организоване фокус групе са представницима свих националних установа културе. На групним раговорима покренуте су теме не само потреба и приоритета самих установа, него и теме стања у појединим областима и дјелатностима у култури. Одржани су и разговори са представницима цивилног сектора у неколико фокус група, гдје смо одвојили аматерска, струковна удружења и НВО, због специфичности њихових потреба”, навела је Бошковић.
На тим групним разговорима учествовало је, додаје Бошковић, преко 100 представника, активних актера културне сцене. Такође, организована је и посјета Креативном хабу у Котору.
