Усвојен Закон о потврђивању Додатног допунског протокола

Посланици су усвојили Закон о потврђивању Додатног допунског протокола Споразума између држава уговорница Сјеверноатлантског уговора и осталих учесница Партнерства за мир, којим се дефинише статус страних јединица, односно припадника војске, док се налазе на територији друге државе.

Тим документом, како је образложено, стварају се предуслови за активности као што су одржавање војних вјежби и обука НАТО чланица и оснивање војних штабова НАТО-а.

Министарка одбране Милица Пејановић Ђуришић казала је раније да се тим документом обезбјеђује заштита припадника Црне Горе у њховим бројним активностима.

„Приступањем Додатном допунском протоколу Црна Гора додатно јача везе и унапрјеђује сарадњу са НАТО-ом и чланицама партнерства за мир, усваја најбоље стандарде у области одбране и повећава интероперабилност војске Црне Горе са НАТО и партнерима„, рекла је она.

Пејановић Ђуришић је одбацила могућност да приступање споразумима са НАТО савезом може утицати на суверенитет неке државе, па и Црне Горе.

Усвојено више закона

Посланици су данас у парламенту усвојили више закона, док предлог опозиције да се формира Привремени одбор који ће надзирати примјену закона ради изграђивања повјерења у изборни процес није добио потребну већину гласова.

За ову одлуку гласало је 37 посланика, девет је било против, а 24 уздржано.

Одлуку о формирању овог тијела поднијели су посланици опозиције Горан Даниловић, Александар Дамјановић и Младен Бојанић.

У образложењу се наводи да се Одбор оснива ради остваривања потпуног увида у активности, податке, документа и информације, које се воде у надлежним органима, ради досљедне примјене закона како би се допринијело изграђивању повјерења у изборни процес.

Предлог закона о измјенама и допунама закона о Војсци Црне Горе усвојен је у цјелини.

Амандмани посланика Велизара Калуђеровића нијесу добили потребну већину.

Амандманом клуба мањинских партија, који је постао саставни дио закона, предвиђено је да се, приликом пријема у службу у Војсци, осигурава сразмјерна заступљеност припаднкима мањинских народа и других мањинсках националних заједница, сходно Уставу и Закону.

Предлог закона о узимању и пресађивању људских органа у сврху лијечења није добио потребну већину гласова посланика.

Посланици су усвојили Предлог закона о измјенама и допунама Закона о прекршајима, као и Предлог закона о измјенама и допунама Закона о експлозивним материјама.

Усвојене су и измјене Закона о заштити свједока, којим је предвиђено да Комисија за примјену тог програма, умјесто три, има пет чланова.

Према важећем Закону о заштити свједока чланови Комисије су судија Врховног суда, замјеник Врховног државног тужиоца и руководилац Јединице за заштиту. Усвојено је рјешење да се Комисија „појача“ са још два члана – директором Завода за извршење кривичних санкција (ЗИКС) и психологом.

„Због могућег укључивања »свједока сарадника«, у програм заштите свједока, који се налази у затвору, у састав Комисије треба укључити директора ЗИКС-а, а мишљење психолога се показало као веома професионална и корисна вриједност“, каже се у образложењу.

Данас је усвојен и Предлог закона о извршењу условне осуде и казне рада у јавном интересу, као и Предлог закона о измјенама и допунама Закона о заштитнику људских права и слобода.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: