Устоличење митрополита Јоаникија

Пише: Славко Перошевић

О Србине витеже небески
Вијенац ти ноћас плетем епски
Сјајна лучо хришћанске Европе
Што библијске преживје потопе
И на Олимп храбрости се попе
Кроз сву своју историју дугу
Живио си о пушци и плугу
И са ралом и са бајонетом
Душману се супростављ’о клетом
Смрти си се одувијек руга
Ломили те зле судбе и туга
Ал’ ничији не постаде слуга
Но по цјени помора и глади
Само божјој служи’о си правди
Кроз вјекове газила те чизма
Сваке силе и империјализма
Из Стамбола, Берлина и Беча
Ал’ ти само пред Богом си клеча’
Због тог’ данас душа ти се слади
Христ ти дјело витешко награди
Он кога је разапео ђаво
Свето ти је даривао право
Да једини под небеским сводом
Мож’ се звати небеским народом

I

Подгорица сва бљешти у сјају
Крсташи се небом лепршају
А у дивном заносу и пламу
Вјерни народ иде према храму
Хрли народ к’о вода са чесме
Пјевају се о Косову пјесме
Сваком срце од среће се топи
Долазе нам свети Епископи
Митрополит да се устоличи
Кано Српској Спарти што доличи
Из далеких стиже нам крајева
Дична војска хришћанских змајева
Са сваке су Божје дошли стране
Из Софије, Москве и Тиране
Црној Гори ноћас душа пјева
Стигли свети оци из Кијева
Из Атине , Варшаве и Прага
Обрисима Христовога трага
Па те луче које гоне таму
Ка светом се упутише храму
А пред храмом скупиле се масе
Да духовне сретну горостасе
Што се боре душу да нам спасе
Ту народа који љуби Христа
Бјеше више но на гори листа
Подгорица благошћу заблиста
Ту се пјесме са свих страна оре
Тробојке се кроз небо виоре
А са сваке стране стижу људи
Да огрију душу пуну студи
Да у овом времену омразе
Црног врага молитвом поразе
И у свијет да пошаљу слику
Како српство поштује Патрику
Ту ђе Срби душу вјером хране
Скупила се Пљевља и Беране
Херцег Нови и Бијело Поље
Крај свете су стигли богомоље
И сви Срби поноснога Бара
Сјатише се крај часног олтара
И Никшић је горди листом доша
“ Завјетници „стигли су „Тврдоша “
Старој власти што бијаху мета Даниловград дош’о је и Зета
Пјесничка ми душа бјеше пуна
Стиже војска Маркова с Медуна
Војска што је врагу пркосила
Под барјаком с четири оцила
Шавник, Жабљак, Колашин , Плужине
Бјеху дио те красне дружине
И сва наша браћа из Вранеша
Сва се Црна Гора измијеша
Суза среће лину ми из ока
Дошли Грбаљ , Паштровићи ,Бока
Сви што вјеру не даше за новац
Дошла српска Будва и Мојковац
Пред храм бјеху разастрте стазе
Којим свете ноге ће да газе
А уз стазе добротом к’о свици
Сијали су српски свештеници
На прса им пале дуге браде
То су борци „Ђедове “ армаде
Витезови што немају мана
Пред којим је дрхтао Сатана
Са њима су сестре монахиње
Што су душом браниле светиње
А по сријед тог часног кордона
К’о чувари небескога трона
Уз поносне српске свештенике
Стоје Срби из далеке Лике
Њих шест гордо уздигнута чела
На њима су златна одијела
Мушке прси ових соколова
Красе тешке токе од олова
По плећима с капа пала кита
То је српског народа елита
У то неко кроз масу завика
Да Патријарх иде и Владика
Клекну народ и у једном даху
Поштовање ода Патријарху
Људи , жене и малена дјеца
Поздравише живог српског свеца
Што дух црпи из Христових рана
И Владику Мићовић Јована
Није било погледати шала
Два Христова иду Ђенерала
Два чувара Христовога трона
Коијех се плаши и Сотона
На груди им сија Панагија
С ње се смјеши дјевица Марија
Штапови им пастирски у шаке
С њима гоне змије и курјаке
С њима гоне демоне и гује
Вјерни народ бранећ’ од олује
Тад јекнуше звона на звонике
То храм свети поздрави Владике
Јек њихов је још парао тмину
Митрополит кад ступи на бину
Крст кад виђе у његове шаке
Народ разви крсташе барјаке
И са пуно лијепих манира
Свог духовног поздрави пастира
Митрополит с поносом у гласу
Благослови окупљену масу
И све госте и Архијереје
Који шире Христове идеје
Ту смо с пажњом не пуштајућ’ гласа
Саслушали овог горостаса
Под чијом смо духовном командом
Бој водили с ђавољом армадом
Чувајући вјеру и нацију
И на крај му дали овацију
А Владика кад напусти бину
Опет Сунце у сред ноћи сину
Кад Патријарх у сјајној одори
Своме стаду поче да говори
„О вјерници Српске цркве свете
Што ка Христу љубав његујете
Драго ми је да к’о и сви гости
Будем дио ове свечаности
И по Божјем закону и праву
Јованову да крунишем главу
Сваки од нас дугим мјесецима
Молио се Богу и свецима
И руке је к небесима пружа
Да мудрошћу Синод наоружа
Да у ове земане немира
Пронађемо достојног пастира
Да нађемо правог наследника
Великијех људи и Владика
Што су кроз све муке и раздоре
Сачували душу Црне Горе
Ја знам свима са овога скупа
Мушко срце у грудима лупа
И да вам је душа много љута
На злу браћу што скренуше с пута
Памет њина брза је и луда
Ал’ и Христа издао је Јуда
И због шаке проклетога злата
Пољубио у руку Пилата
Због њине сте злохудне памети
Дуго били на крсту распети
Ал’ хришћанин не сме да се свети
Па слушајте синови и кћери
Владајте се по хришћанској вјери
И примите к своме загрљају
Браћу која за Бога не хају
Душе ваше меке и широке
Нек опросте њихове пороке
Сваки од вас добро нек’ ме слуша
Шта ће орлу пиле да перуша
Брат је ипак своме брату мио
Па ма које друге вјере био
Немој мржње црви да вас једу
У опросту видите побједу
Над својим се уздигните аром
И по српском обичају старом
У овоме добу страшних врења
Пруж’те свима руку помирења
Ја знам да нам нашу вјеру грде
Људи који нечовјештвом смрде
И да многи од тих неумника
Зборе “ Није достојан Владика “
Тај див што је у пјесмама појан
Па вас питам “ ЈЕ ЛИ ВАС ДОСТОЈАН
Рец’те гласно нека свако чуне
Јел’ достојан Његошеве круне
Он који је уз светога Ђеда
Више жучи попио но меда
И са крстом устављ’о демона
Јел достојан овог светог трона
У томе се народ заталаса
Па завика сложно из свег гласа
Парајући вечерње сивило
„ДОСТОЈАН ЈЕ И СРЕЋНО МУ БИЛО“