ИН4С

ИН4С портал

Успјешна премијера Студентског театра

1 min read

Синоћ је на великој сцени КИЦ-а „Будо Томовић“, уз сјајан одазив и аплаузе љубитеља позоришне умјетности, изведена премијера новог комада Студентског театра из Подгорице, „Секретаријат за суфинансирање жирафа“, по тексту и режији Драгана Копривице.

Током једносатне представе о сукобу бирократа и умјетника, Копривица је драмски упечатљиво илустровао културна скретања, у којима главну улогу воде не умјетници, него политички намјештеници на функцијама „по дубини“. Такви су већ дужи низ година препознати и у нашој стварности као политички комесари, који по личним кључевима одређују културне токове кварећи укус нације.

Аутор је приказао бизарну слику истовјетне матрице у нашој, и не само нашој култури, кад погрешни људи бивају постављени на права мјеста, кад од њиховог личног хира и добре воље зависи да ли ће неко од стваралаца добити финансијску и другу подршку, која може бити прекретница за њихов даљи рад.

Током креативних тромјесечних читалачких и сценских проба Копривица је профилисао драмски текст уз честе измјене и сажимања, те је текстуални предложак на крају послужио као добар основ за мизансцен и надигравања на отвореној сцени.

У уводном дијелу комада, очекујући секретарку, њена секретарица је гласно пањка указујући на манире своје лијене шефице, која има скривену подршку неког љубавника из виших политичких кругова. Секретарка затим долази и започиње мали терор над својом службеницом, а као звучни знак бирократског апарата звони телефон, чију слушалицу службеница залупљује са страшћу, да би потом измолила секретарку да на разговор приме бар једну пјесникињу зато што је жена. Секретарка пристаје једино из личног ћефа да се мало спрдају с наивном поетесом, која вјерује у институције система културе. Али њеним доласком започиње оштар сукоб бирократкиње и пјесникиње, у који се укључују „експерти“ Секретаријата, који имају службену обавезу да лају на молитеље да би им ставили до знања да се не надају ничему добром. На крају комада пјесникиња постаје још једна жртва система јер је „експерти“ изуједају и спаковану отпреме у хангар.

На овај начин Копривица је осликао фантазмагоричне сцене девијације једног система вриједности, који се претворио у властиту морбидну негацију.

Да би горка сценска прича о посрнућима у култури добила пријемчиву ноту, аутор је текст написао у жанру сатиричне комедије, те је публика реаговала смијехом и аплаузима. Притом је комад обојен чудачком љубављу настране секретарке према афричким жирафама и Африци, у знак њеног подсвјесног бијега са наших простора, гдје избјегава сваки вид обавеза на радном мјесту и сваку одговорност.

Михаела Живковић Батрићевић и Марија Ђурановић, у улогама секретарке и пјесникиње, водиле су упечатљив жесток дуел од почетка до краја кобног сусрета, и показале сву раскош наших драмских талената у аматерском театру, и како се руше баријере између професионалних и аматерских представа.

А колика је посвећеност Михаеле Живковић Батрићевић била током рада на представи најбољи показатељ је што је три мјесеца долазила на пробе у Подгорицу са Цетиња.

Треба истаћи да у извођењу комада није било слабог мјеста, јер су и остали актери, Сања Величковић Радоњић, др Људмила Воробјова, Дарко Булић и Емир Тичић били на висини задатка.

Копривица се побринуо и да цјелокупан комад буде обогаћен музичким и визуелним ефектима у функцији порука представе, те је публика заиста доживјела цјеловит позоришни угођај, који илуструју и оцјене гледалаца:

Милан Кнежевић је након извођења комада оцијенио да је ријеч о досад, како је казао, „најинтелектуалнијој представи Драгана Копривице“.

Новица Ђурић, предсједник УКЦГ, дао је шири коментар:

„Представа је сјајна, присуствовали смо модерном, изванредном комаду на неуралгичне актуелне теме у култури кроз сукоб бирократа и умјетника, тако да је ријеч о правом освјежењу. Једно су настојања да се драме Брехта, Нушића и других стваралаца актуелизују у модерном руху, а друго оно што смо видјели на овој премијери. Комад представља слику и данашње Црне Горе, њене културне атмосфере, већ познатих бирократских ставова оних који по кључу, већ чувеној „дубини“, долазе на функције, и праве штету култури кројећи судбине умјетника, дијелећи их на подобне и неподобне у свим гранама умјетности. Копривица је жигосао судар двају свјетова кроз ликове ‘дубинске’ секретарке и побуњене поетесе, која тражи своја права и средства за књигу. Зато је на сатиричан начин осликао све оне наше ‘јунаке’ у култури у лику трећеразредне секретарке, који, наводно, положише своје животе за културу. А управо такви треба први да виде ову представу, и да се у њој препознају као намјештеници, кадрови, непријатељи културе у Црној Гори, сад и овдје, мада је ово свевремена горка драмска прича. У цјелини гледано, ријеч је о досад најбољој представи Драгана Копривице. Управо зато јер је поникла из горчине живог живота и актуелног тренутка у којем се врши дискредитација умјетника у свим гранама умјетности.“

Др Снежана Мугоша, директорица Института за љекове и медицинска средства Црне Горе, имала је ријечи хвале за представу: „Ансамбл Студентског театра овом премијером је доказао да се представе не дијеле на аматерске и професионалне, већ само на добре и лоше. Овај атрактивни сатирични комад није нас само насмијао, већ нас је и дирнуо, подсјећајући нас на актуелне друштвене проблеме кроз комични, али истински искрен приказ. Енергија и страст глумачког ансамбла на сцени инспирисали су нас да са оптимизмом гледамо на свакодневне изазове. Било је то вече пуно смијеха и емоција, које је показало да права умјетност увијек проналази пут до срца публике.“7

Др Мугоша је нагласила да је Марија Ђурановић чланица њиховог колектива, и да је синоћ, у знак подршке, на премијери био и велики број Маријиних колега и колегиница из Института…

Гледатељка др Ксенија Вушуровић рекла је да је одушевљена представом, сценским окршајем Михаеле Живковић Батрићевић и Марије Ђурановић, и истакла да Марију, иначе, познаје и зна да је увијек сваку обавезу завршила одговорно и на најбољи начин, па и улогу пјесникиње у представи Студентског театра.

Пјесникиња и афористичарка Рада Драганић је истакла: “Када бих представу упоређивала с неким поступком из књижевности, то би била свакако карневализација. Гротескни смијех, који изазива у једном тренутку комичан ефекат а већ у другом гледаоца освјешћује суровом реалношћу којој свједочимо сваког дана, даје јој печат универзалности. Онеобичавање је ефектно пренесено кроз убједљиву глуму, представа држи пажњу до краја, и наставља да се игра у свијести гледалаца и послије изласка из позоришне сале.”

Премијерном извођењу присуствовали су и директорица КИЦ-а “Будо Томовић”, Аида Батиловић, филмски редитељ Сенад Шахмановић, и Предраг Вукојевић, селектор 53. Фестивала драмских аматера Црне Горе, који ће се у Бијелом Пољу ове године одржати од 10. до 14. јуна, а извођење комада је уводним словом отворила студенткиња и пјесникиња Јелена Чавић.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *