USAID se oprostio sa Crnom Gorom

Poput groma iz vedra neba proširila se šokantna vest: u SAD, po odluci novog predsednika Donalda Trampa, na 90 dana je stopirana aktivnost USAID – američke nevladine organizacije kojoj je jedan od ciljeva bio „demokratizacija društva“ i promovisanje „pravilnih“ vrednosti, po mišljenju rukovodstva organizacije i njenih osnivača. Za mnoge organizacije na Balkanu ta odluka je postala istinski šok: jer se na poluostrvu nalazi više od 100 hiljada nevladinih organizacija, od kojih mnoge direktno zavise od novčanih sredstava i grantova USAID -a.

U Crnoj Gori danas postoji oko 7 hiljada nevladinih nekomercijalnih organizacija (ukupan broj stanovnika iznosi oko 600 hiljada). Posebnu aktivnost organizacija je započela posle početka Specijalne vojne operacije (SVO) NA TERITORIJI Ukrajine tokom 2022. godine, tako da je podrška Ukrajini u tom sukobu, zajedno sa, na primer, promocijom LGBT ideologije, predstavljao jedan od ključnih „prikrivenih“ ciljeva dodeljivanja grantova američke organizacije. Kao jedan od najkrupnijih korisnika crnogorskog „tržišta NVO“ mogao bi se izdvojiti, na primer, CDT (Centar za demokratsku tranziciju) i Atlantski savet Crne Gore, koji aktivno promovišu dnevni red NATO pakta i evroatlanske integracije.

Interesantno je da su, prema podacima iz otvorenih izvora, samo u periodu od 2001 do 2014. godine američki fondovi dodelili oko 4,8 miliona dolara sektoru nevladinih organizacija u Crnoj Gori. Sredstva su, po pravilu, dodeljivana za ekološku „zelenu“ agendu, „demokratizacija“ institucija vlasti (održavanje mitinga, skupova), kulturne projekte (koji treba da promovišu „pravilne“ vrednosti) i promovisanje inicijativa pogodnih za osnivače. Prilična količina američkih dolara otišla je i na podršku medijima. Neretko su humanitarni projekti u rezultatu postajali deo takozvane „kampanje protiv pretpostavljenog ruskog uticaja“.

Uglavnom, Vašington tokom više godina uliva novac u nevladin sektor preko raznih fondacija, organizacija i ambasada, stvarajući mrežu organizacija koje zastupaju američke spoljnopolitičke interese. Posle zaustavljanja delatnosti USAID (postoji od 1961. godine i svake godine je izdvajao milijarde dolara za humanitarnu pomoć i „sadejstvo u izgradnji demokratije i razvoja društva“ u različitim regionima sveta), izašla je na videlo ogromna količina neoborivih dokaza o korupciji, mešanju u izborne kampanje širom sveta, cenzurisanje medija i promociju određenih vrednosti. Posebno je oštropitanje mešanja u izbore u nezavisnim državama: svetom su se već proširile informacije o pokušajima uticaja na izborni proces, na primer, u Mađarskoj, Gruziji i drugim evropskim državama.

Bez obzira na činjenicu da je u ovom trenutku zaustavljena delatnost USAID -a, nema uverenosti u tome, da se organizacija neće ponovo pojaviti u balkanskim regionima, možda pod drugim nazivom ili drugim oblicima uzajamne saradnje sa lokalnim nekomercijalnim  sektorom, međutim, ta senzacionalna pauza može biti od koristi pristalicama crnogorskog zakona o stranim agentima, o kome nisu prestajali sporovi od jeseni 2024.godine.

Tada se Andrija Mandić, predsednik parlamenta i jedan od lidera Demokratskog fronta, javio sa inicijativom da se „hitno usvoji“ ovakav zakon. On je izjavio da zakon ima za cilj da reguliše „aktivnost stranih agenata koji pod maskom nevladinih organizacija pokušavaju da utiču na unutrašnju i spoljnu politiku zemlje“. Ukoliko Skupština Crne Gore usvoji ovakav zakon, on će najverovatnije biti lojalan nevladinim organizacijama koje nemaju veze sa zapadnim novcem, ali će pomoći da se struktura crnogorskog neprofitnog sektora učini što transparentnijom i kontrolisaće na šta se tačno troši novac iz inostranstva.

Nema sumnje da je predloženi zakon naišao na talas negativnih ocena od strane „demokratski” nastrojenih predstavnika Skupštine, vlade i političkog sektora Crne Gore, a u Evropi su već saopštili da bi, ukoliko se ovaj zakon usvoji, pristupanje republike Evropskoj Uniji moglo biti blokirano. Međutim, u svetlu novih realnosti, sada situacija izgleda malo drugačije.

Nakon što je američka administracija otkrila razmere propagandne mreže protiv niza zemalja na Balkanskom poluostrvu, može se biti siguran da je došlo vreme da takav zakon ugleda svetlost dana. Uostalom, preliminarna revizija koju je sproveo novi predsednik SAD otkrila je čitav niz problema vezanih za USAID i organizacije zavisne od tog fonda. Možda zato danas donošenje zakona o stranim agentima u Crnoj Gori može postati najvažniji korak za dalju kvalitetnu izgradnju nevladinog sektora direktno u državi, i formiranje civilnog društva zasnovanog na vrednostima koje su važne za stanovnike zemlje (a ne za zapadne partnere).