Уређен дио простора око касноримске гробнице

Касноримска гробница у Брестовику, један од наших кандидата за Унескову листу светске баштине, била је донедавно окружена депонијом са оближњег сеоског гробља, испод кога је укопана у брег. Низ падину са старог почивалишта ветар је често наносио увело цвеће, венце, папире… Сада је простор већим делом рашчишћен, а очекује се да би уређење и санација саме гробнице убрзо могли да буду настављени.

Брестовик је насеље југоисточно од вароши Гроцке, у непосредној близини Дунава, а име му је наденуо још кнез Милош Обреновић по некадашњим засадима брестова

Недавно су касноримску гробницу тимски обишли и стручњаци из Археолошког института, Института ИМС, Технолошког факултета у Новом Саду и Завода за заштиту споменика културе града Београда.

– Гробница у Брестовику одабрана је као један од најрепрезентативнијих споменика римског периода у Србији. У тиму стручњака који је обишао гробницу, насталу, према историјским налазима, крајем трећег и почетком четвртог века, били су археолози, архитекте, геолози, хемичари и инжењери материјала, како би снимили стање на терену и прикупили узорке за потребне анализе. Ови узорци историјских материјала даће драгоцене податке о технологији израде римског малтера, као и о њиховој употреби у том периоду. Узорци су потребни и за реализацију научноистраживачког пројекта који финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма „Промис”, а спроводе га Археолошки институт, Институт ИМС и Технолошки факултет у Новом Саду. Резултати истраживања донеће нове смернице ка употреби материјала у конзервацији у Србији, а посебно римских споменика на Дунавском лимесу.

Анализе ће дати и важне прилоге номинационом досијеу за Унескову листу светске баштине који тренутно израђују Археолошки институт и Републички завод за заштиту споменика културе. После овога би и касноримска гробница у Брестовику требало да носи знак Унеска – каже Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.

Све ове анализе претходе планираним радовима на конзервацији архитектуре и сликарства касноримске гробнице, које спроводе градски Завод за заштиту споменика културе и Археолошки институт, уз подршку Министарства културе и информисања и општине Гроцка. Последњи конзерваторски радови на гробници спроведени су давне 1967. године, од када није било даљих улагања. Гробница у Брестовику је и незаобилазно испитно штиво студената археологије као пример античких маузолеја на нашем тлу.

Јавило се веровање да су у гробници сахрањена тела хришћанских великомученика Ермила и Стратоника, међутим бројни археолошки налази, као и прецизнија тумачења навода из житија не дају основ за ове тврдње. Стручњаци сматрају да је овде реч о паганском маузолеју, и то монументалној породичној гробници са три гробна места неког значајног римског властелина из доба антике. Упркос томе, верници и даље долазе овде. У унутрашњости гробнице повећао се и број уљаних свећа и хришћанских реликвија, док су на каменом надвратку и довратницима урезани и обојени симболи у виду крста, има и трагова чађи и нових оштећења, што све, нажалост, девастира овај драгоцени споменик културе из паганског периода.

Маузолеј у воћњаку

Маузолеј у Брестовику случајно је откривен 1895. године када је домаћин Вукашин Милосављевић копао воћњак и том приликом пропао у гробницу. Испоставило се да је случајно открио један од најдрагоценијих споменика из античког периода у Београду. Археолошка истраживања обавио је проф. Михајло Валтровић, управник Народног музеја из Београда.

Он је утврдио да се гробница састоји из три дела. У једном од њих укопаном у брдо била су смештена три зидана саркофага – два већа и један мањи, док је у другој просторији пронашао фигуре генија смрти, два лава чувара уласка у гробницу и скулптуру одевеног мушкарца у природној величини, који највероватније представља власника гробнице – важног римског официра или високог службеника.

Мученици за хришћанство

Гробница се везује и за имена великохришћанских мученика Ермила и Стратоника који су поштовани како у православном, тако и у католичком свету. Постоји веровање да су ту сахрањене мошти светаца, а потом у неком периоду пренете у Цариград.

Писци житија ових светаца и на грчком и на латинском наводе да су свети Ермил и Стратоник погубљени у време када је цар Константин 313. године већ био потписао Милански едикт о престанку прогона хришћана. Али је његов зет Лициније, владар источног дела Римског царства, у борби око превласти почео да прогони хришћане.

Свеци су у Дунав бачени испод Београдске тврђаве, а тела су им испливала 18 стадија (римска мера) низводно. Према житију, локални хришћани сахранили су их на брегу у каменој гробници, што је верујуће недавно навело да је реч о локалитету у Брестовику.

Прочитајте ЈОШ:

Као сјенка твоја сваке те минуте моја душа прати и уза те дршће: Алекса Шантић – Душа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: