Уранијум из НАТО бомби убија и Албанце, они о томе ћуте
1 min read
Фото З. Јовановић
НАТО авиони током 78 дана бомбардовања уранијумском муницијом затровали су велики део територије Косова и Метохије, па је и данас, најсавременијом опремом, готово немогуће лоцирати сва контаминирана места. Сваки НАТО метак од осиромашеног уранијума, ако није детектован и извађен, убијаће практично вечно, милијардама година!
Овако, за „Новости“, у потресној исповести говори потпуковник Радомир Александрић, који је на Божић 1999, са само 29 година, примио дужност команданта 52. АБХО (Атомско-биолошко-хемијска одбрана) батаљона на Космету. Објашњава да тек када се уранијумско зрно откопа – АБХО уређај „полуди“, а док је у земљи, једва се детектује апаратима. У међувремену, уранијум оксидира, киша носи генотоксичне отрове дубље у земљу и водом даље у ланац исхране.
Кaкo сведочи потпуковник, сви наши официри на КиМ 1999. су знали за опасност од ове муниције. Додаје да је АБХО опрема била неадекватна тј. конципирана за масовни атомско-хемијски рат, а да смо били суочени са подмуклим нуклеарним мини-ударима.
Уранијум и данас убија хероје са Космета
У априлу и мају 1999. АБХО јединице Приштинског корпуса су на 360 места мериле последице НАТО удара на КиМ непосредно по дејству непријатеља. Резултати испитивања су били збуњујући: „нешто повишена“ радиоактивност забележена је у околини Приштине, аеродрома Слатина, затим у Белаћевцу, Грачаници, Подујеву, Урошевцу, Призрену, Ђаковици, околини Дечана…
„То су била минимална одступања од природног фона зрачења, односно, како смо закључили касније, ми смо имали инструменте за мерење ‘тона’, а требало је да меримо милиграме. Наиме, на већини прегледаних локација меци од осиромашеног уранијума су се дубоко зарили у земљу и нису на први поглед деловали као превелика опасност. Тек после агресије схватили смо шта нас је снашло“, говори Александрић.

Такође, стигли су и бољи инструменти. Наш најсавременији апарат КОМОТМ побољшан је у Винчи и прилагођен раду на терену. Из АБХО батаљона је формиран тим извиђача у саставу Душан Вучинић, Предраг Атанасијевић, Марко Митић, Иван Стојковић, под вођством пуковника Ивана Стојановића и шефа катедре за детекцију и мерење у АБХО центру у Крушевцу пуковника Драгутина Фортуне. Како нам прича Александрић, ови људи су стекли пионирска знања из деконтаминације терена затрованих атомским мини-ударима.
„Када је букнула побуна на југу централне Србије 2000, батаљон је поново ангажован и седам месеци смо били на терену, на потезу од македонске границе до Врања. Сваку стопу смо прошли и остали смо затечени. Наилазили смо на уранијумску муницију и на местима где НАТО није пријавио њену употребу“, сећа се потпуковник.
Oni ce u ime „nezavisnosti“da doruckuju plutonijum,da rucaju uranijum,a da veceraju radijum,i ako im Ameri narede.Nemá tu necu!!!!
НИСУ СЛУЧАЈНО ВРШИЛИ ЕКСПЕРИМЕНТЕ те далеко више над Арбанасима него над Србима јер исто су и Талијани страдали тамо смјештени баш на Метохију за разлику од Амера,Њемаца..јер увијек мање богат-културан испашта више.. У Србији још могло доћи до каквих статистика и аналзисе а код шиптара никако,па је зато то тако..увијек су робови били Црнци а Арбанаси су ипак од нас заосталији јер су прихватили и шиптарски језик и ркц и ислам..дакле нису своји но жртве пропаганди,више од нас.