УРА представила Програм реформе здравственог система: Здравство за све!

Грађански покрет УРА је сходно ранијој најави, данас представио Програм реформе здравственог система Црне Горе, под називом “Здравство за све!”.

На презентацији програма су радили бројни црногорски доктори, предвођени познатим хирургом и оснивачем грудне хирургије у Црној Гори, Миодрагом Царом Павличићем, док је на презентацији говорио и др Драган Лабудовић, угледни уролог беранске Опште болнице.

Предсједник Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић отворио је данашњу презентацију и подсјетио да је УРА, у претходних неколико мјесеци, представила и свој Програм економских реформи “Посао за све!”, док ће у наредном периоду представити и Програм реформе образовног система.

“Јер су то три кључна стуба наше политике. Без здраве економије, нема доброг здравственог система. Без квалитетног образовања, нема потребног економског вишка. Црна Гора мора имати здраво друштво, уколико жели да ухвати корак са развијеним друштвима. Идеје нису коначне, па позивамо заинтересовану јавност – а посебно љекаре и медицинско особље – да приложе сугестије и критике, како би се Програм додатно унаприједио”, указао је Абазовић.

Оснивач грудне хирургије и вишедеценијски љекар, Миодраг Царо Павличић, указао је да “Црна Гора има један од најгорих здравствених система и најмање љекара по глави становника, од свих земаља чланица ЕУ и земаља кандидата”.

“Чак проблем и није у броју љекара, колико у њиховом квалитету. Црна Гора издваја најмање финансијских средстава за задравство у Европи, око свега 5 одсто. Дакле, маневарски простор у таквом систему је јако мали, готово непостојећи, док грађани поред обавезног здравственог осигурања издвајају скоро 40% из сопственог џепа, за покривање трошкова лијечења”, указао је Павличић.

Он је казао да УРА предлаже доношење дугорочне Стратегије развоја и унапређења здравственог система за период ‎2019-2030. године, као и увећање годишњих издвајања за здравство “у 2019. години на 5.36% БДП-а, како би пропорционалним увећавањем до 2023. године издвајали 6.8% БДП-а”.

“Морамо деполитизовати здравствени систем и зауставити негативну селекцију кадрова, како би кадрови били бирани по знању, искуству, стручности и учинцима, а не по политичкој припадности. Такође, неопходно је унаприједити едукацију, услове за рад и организацију за функционисање примарне здравствене заштите (ПЗЗ), како би се стекли услови да се што више грађана лијечи у оквиру примарне здравствене заштите”, указао је Павличић.

Павличић је навео податак да се у Клиничком центру (КЦ) обави чак 51% свих прегледа у Црној Гори, умјесто да се до 80% свих случајева рјешава на нивоу примарне заштите.

“Због тога је Клинички центар преоптерећен, што је и најбоља слика стања нашег здравственог система. КЦ је изграђен прије 45 година и постао је превише мала болница за потребе свих грађана. У посљедње три деценије, отворене су многе субспецијалистичке јединице, па у КЦ-у нема довољно простора и постоји повећан ризик од ширења интрахоспиталних инфекција”, указао је Павличић.

Павличић је указао да “апсолутни приоритет мора бити изградња новог Ургентног блока са смјештајним капацитетима и операционим салама, док се у најкраћем року мора кренути у реконструкцију постојећег КЦ и изградњу новог ИИ блока КЦ за најсложеније програме”.

“КЦЦГ је дао огроман допринос развоју модерне медицине у Црној Гори, збрињава на хиљаде пацијената сваког мјесеца од најтежих болести и услови за рад љекара и здравствених радника морају бити прилагођени европским стандардима. УРА је препознала значај регионалних болница и КЦ-а, шта мора бити једна од приоритетних реформи у цијелом здравственом систему”, указао је Павличић.

Он је казао да се локалне самоуправе морају укључити у процес стварања услова у болницама, сходно еворпској повељи, јер је “несхватљиво да нпр. Главни град не занимају катастрофални услови у којима се лијечи скоро 250 хиљада грађана”.

Програм реформе здравства обухвата и читав низ других мјера, међу којима су: реконструкција Института за болести дјетета, увођење праксе обавезних систематских прегледа за дјецу у школама, увођење допунског здравственог осигурања, увођење ДРГ система и информатизацију система, преиспитивање положаја Монтефарма и многе друге.

“Доктора као централну фигуру мора пратити и одређени систем, који би се требао заснивати и на четири принципа одговорнсоти, хуманости, ефикасности и финансијске одрживости. Крајни циљеви су продужење продуктивног живота људи, као и унапређење квалитета живота, побољшање материјалног стања здравствених установа и здравствених радника”, указао је Павличић.

Уролог беранске Опште болнице и носилац изборне листе покрета УРА у Беранама, др Драган Лабудовић, подсјетио је на сљедеће:

“Двије кључне ствари на које је потребно указати, односе се на прављење стратегије кадровског попуњавања болница секундарног нивоа, како би исте могле пружити квалитетну здравствену заштиту, као и на укључивање локалне самоуправе у процес оспособљавања болница, како би најбољи љекари остајали у регионалним болницама”, указао је Лабудовић.

УРА ће, за пар мјесеци, представити и програм реформе образовања, на коме већ раде бројни универзитетски професори и други људи из области образовног система.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: